Osvežavanje na sistemskom nivou

Jedna od ideologija savršenog rada sistema jeste instalacija najsvežijih softverskih paketa, odnosno pratećih drajvera. Iako ponekad predstavlja mač sa dve oštrice, ovu teoriju primenjuje značajan broj ljudi, te se tako brzo stvorilo tržište za aplikaciju koja će automatizovati ovo „presvlačenje” sistema. Prema filozofiji zaposlenih u RadarSyncu, na ovaj način staje se na put usporavanju rada računara, zatvaraju se sigurnosne rupe i redukuju situacije u kojima će restart biti neminovan.

Rad sa programom može se poistovetiti sa korišćenjem nešto naprednijeg „čarobnjaka”. Na glavnoj formi dovoljno je startovati proces skeniranja, a pored hardverske (odnosno, drajverske) strane, softver se takođe proverava. Interesantno je to da je, u vreme pisanja nekolicine tekstova za „Svet kompjutera”, autor ovih redova upravo putem RadarSynca dobio informaciju da je izašla novija verzija jednog od programa koji je već preuzeo sa Neta, samim tim preduhitrivši opisivanje zastarele verzije!

Interfejs je podeljen po logičkim celinama. Prva lokacija je pomenuto skeniranje sadržaja računara, i kao što smo već istakli, i po hardverskoj i po softverskoj osnovi. Noviji drajveri za postojeće grafičke, zvučne ili mrežne kartice, AGP kontrolere i ostale „čvrste” stvari koje se mogu osvežiti nadovezuju se na listu programa čije su nove verzije osvanule i mogu se preuzeti sa bespuća Interneta. Nepotrebno je isticati to da procedure RadarSynca nemaju nikakvih problema sa pronalaženjem adresa s kojih će „osveženje” biti preuzeto. Po završetku provere stanja sistema, svaki od pronađenih unosa može se detaljnije pregledati, te se tako odobri njegov update. Preuzete aplikacije se potom smeštaju u Downloads sekciju, odakle se može naknadno pokrenuti njihova instalacija.

Iako je ne bismo stavili na policu prekomerno vrednih opcija, Autoscan je, takođe, prisutna stavka programa, vešto usidrena na drugoj lestvici forme. Interesantno je to da je onemogućeno korišćenje ovog alata za vremensko zakazivanje skeniranja, jer dotični segment, navodno, ne spada u free izdanje. Zaobilaženje ove pomalo iritantne pojave je prosto posećivanje poslednje forme programa – Options, te direktno prebacivanje na Autoscan setup. Sa ostalih lokacija pozivanje ovog dijaloga zahteva unošenje komercijalnog naloga, tako da je za njegovo korišćenje neophodno ponavljati ovu zaobilaznicu.

Jedan od potencijalnih problema koje smo hteli da ispitamo jeste pitanje licenci. Zanimalo nas je to da li je inteligencija koja leži iza programa u stanju da umesto zasebnog novog izdanja određene aplikacije preuzme samo neophodni upgrade (pod pretpostavkom da je isti dostupan). Da budemo precizniji, „kopkalo” nas je to da li su u tom slučaju, ako pođemo od činjenice da je ostvarenje o kome se govori komercijalne prirode, autori obezbedili standardizovanu proceduru za pribavljanje nove ili produživanje postojeće licence. Nažalost, sav softver koji je RadarSync pronašao bio je GPL ili druge freeware prirode. Logično je bilo pomisliti da je program ograničen na pretragu upravo takvih aplikacija, ali matični sajt proizvođača ne ide u korist ovoj pretpostavci. Naime, na listi programa koje autori prate i za koje je omogućeno pojednostavljeno osvežavanje, zaista je veliki broj komercijalnih ostvarenja – najpopularnijih programa za obradu grafike, arhivera, programa za narezivanje diskova... Ipak, na našoj mašini program kao da nije konstatovao stariji Adobe Premier i Photoshop, Nero Burning ROM, Total Commander i još nekolicinu široko rasprostranjenih paketa, iako se isti mogu pronaći na pomenutoj web stranici.

Pored pomenute nekonzistentnosti u procesu skeniranja koja uzrokuje pronalaženje samo dela zastarelog softvera, još jedna zamerka koju imamo jeste neobjašnjiva nestabilnost aplikacije. Program smo testirali na dve mašine, pri čemu je na jednoj trajno odbijao da se pokrene, uprkos činjenici da je dotična hardverski jača od računara na kome smo na kraju vršili test. Za vreme testiranja, često i bez objašnjivog razloga, RadarSync se jednostavno isključivao, nekoliko puta je prijavljivao adekvatnu Windows grešku sa famoznim „Don’t send” odgovorom, a ponekad je opet nudio mogućnost debagovanja koje se nije pokretalo.

Miloš KNEŽEVIĆ