Internet i nadzor građana

Britanska vlada podiže stepen organizacije nadzora svojih građana

Trend da demokratija sve više postaje samo slovo na papiru odavno je zapažen, i to na prvom mestu u državama koje sebe proglašavaju „bastionima demokratskih vrednosti”. Državna birokratija je glavu demokratije postavila na žrtveni panj zarad očuvanja sloboda koje demokratija donosi, situacija koje u građanima stvaraju sve veću anksioznost i nepoverenje prema onima koji treba da ih štite i brane slobode koje imaju, ili bolje reći, koje su imali.

U zapadnim zemljama građani su pod sve većom lupom sistema za nadzor, ne zato što se sumnja u njih i njihove namere, već preventivno. Sve vrste komunikacije prate se, čuvaju i analiziraju radi otkrivanja bilo čega što bilo koga može povezati sa bilo čime što Državna bezbednost može smatrati pretnjom. Građani ovih zemalja praktično su osumnjičeni sve dok se ne dokaže suprotno, ali da tragedija bude veća, nevinost bilo koga ne može biti dokazana, tako da komunikacija nastavlja da bude pod prismotrom sve dok se neko ne ispolji kao pretnja. Korak do otvorene diktature, do „orvelovskog raja”...

Izgovor ili pravi razlog?

Sve je počelo kao borba protiv terorizma, ili je to bio samo izgovor za sprovođenje sve veće kontrole. Malom broju poznavalaca digitalnih tehnologija poznato je da je američka organizacija DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency) razradila vrlo opsežan projekat nazvan „Genoa”, čiji počeci datiraju još od pre napada u Njujorku i sveukupne drame o terorizmu. Cilj ove tehnologije jeste izgradnja ogromnog IT sistema koji će biti sposoban da sakuplja i analizira podatke svih vrsta komunikacije, informacija iz raštrkanih baza podataka, glasovnu komunikaciju i slično.

Britanci su krenuli sličnim, ali sa tehničke strane znatno jednostavnijim putem: aktivirali su inicijativu formiranja ogromne baze podataka u kojoj će se čuvati informacije koje nastaju u procesu prismotre britanskih građana. Ovaj projekat je u maju ove godine izazvao proteste javnosti, koji se dobro sećaju vremena kada nisu bili obavezni da poseduju čak ni identifikacione dokumente poput lične karte.

Ova ogromna baza podataka, koju gradi njihova vlada, namenjena je da čuva zvučne zapise apsolutno svih telefonskih razgovora, VoIP komunikaciju svih email poruka koje su poslate iz Velike Britanije ili su na bilo koji način prošle kroz email servere na ovoj teritoriji. Takođe, u planu je i čuvanje podataka o tome koje je web sajtove posetio bilo koji građanin u ovoj zemlji i kada. Svaki pojedinačni fajl biće čuvan godinu dana od trenutka prispeća u ovu bazu, a sve telekomunikacione kompanije zadužene su da pomenute podatke prikupljaju i u određenim periodima pune centralizovanu bazu. Kada su u pitanju razlozi za sve ovo, nema potrebe da ponavljamo – izgovor je borba protiv terorizma. Apsolutno je sigurno da će ova baza podataka biti korišćena mnogo češće i mnogo više, i za bilo kakve druge svrhe osim potrage za ostvarenim i potencijalnim teroristima. Na kraju, rađa se logičan zaključak da će građani biti pod većom pretnjom od stane samog državnog aparata, nego od terorista koji čitaju Kuran u nekoj avganistanskoj pećini.

Traži se pusto ostrvo

Određeni broj naših građana otvorio je email adrese na serverima kompanije Yahoo, lociranim u ovoj zemlji. Ovi domaći korisnici Interneta treba da imaju na umu da će sve njihove email poruke biti analizirane i čuvane najmanje godinu dana. Iz ove situacije neminovno se rađa pitanje da li su korisnici Interneta u beznadežnom položaju, ostavljeni na milost i nemilost službi bezbednosti, ili mogu nešto da učine i na legalan način zaštite svoju privatnost? Pošto znanje i informacije znače moć, odgovor je u snažnim sredstvima enkripcije. Državni aparat jednostavno nema dovoljne resurse da pokuša nasilnu dekripciju svih kriptovanih komunikacija, tako da će ostati u beznadežnom položaju. Ono na šta oni računaju jeste nesposobnost i neznanje građana.

Na svu sreću, šifrovanje ličnih komunikacija nije zabranjeno i dostupna su brojna rešenja za ovu svrhu. Danas je lako slati šifrovane email poruke, imati ovakvu VoIP komunikaciju, pa čak šifrovati i razgovore mobilnim telefonima.

Kada je u pitanju bezbednost, ovaj britanski projekat centralizovanja baze podataka prisluškivanih informacija donosi ogromne rizike. S obzorom na to da se u Britaniji dnevno generiše 150 miliona SMS poruka, kao i veliki broj telefonskih i VoIP razgovora koji po svojoj prirodi zauzimaju veliki memorijski prostor bez obzira na kompresiju, pitanje je koliki kapacitet ova baza treba da ima? Pored toga, ova baza će sadržati obilje osetljivih informacija, počevši od brojeva kreditnih kartica, pa do preljubničkih SMS poruka, te se može očekivati da bude do sada najprivlačniji „ćup sa medom” za sve kradljivce informacija. Koliko će oni, koji se staraju o nepovredivosti svih ovih podataka, biti u stanju da ih zaštite? U hakerskim krugovima poznata je izreka da ne postoji računar povezan na Mrežu u koji se ne može upasti.

Čitavu ovu situaciju „začinila” je i jedna kompanija iz Amerike koja planira da objavi specijalan softver namenjen poslodavcima i kompanijama čija je namena da generiše phishing napade upućene zaposlenima. S obzirom na to da kriminalni organizatori ovakvih napada računaju na neznanje i naivnost primalaca email poruka, ideja je ta da se na ovaj način otkriju naivni i nedovoljno tehnički obrazovani korisnici računara u kompaniji. A zaključak je jednostavan – zbog klika na pogrešan link možete dobiti otkaz, ili bar odbitak od plate. Pritisak na malog čoveka sve više raste, pa će se uskoro tražiti karta više za ostrvo Robinsona Krusoa.

Mariana PERAK