Bolje od GPS-a

Nov način za izbegavanje saobraćajnih gužvi

Microsoft je nedavno predstavio planove za aktiviranje web servisa koji će biti baziran na tome da prati saobraćaj, pri čemu će omogućavati korisnicima da izbegavaju saobraćajne gužve. Projekat je započet još 2003. godine, kada se Erik Horvic, AI researcher u Microsoftu, zaglavio u saobraćaju pokušavajući da pronađe neki restoran u Sijetlu. Problem je pokušao da reši tako što je naložio svom navigacionom uređaju u kolima da izbegava velike ulice. Umesto da stigne brže, potpuno se zaglavio na prilaznim ulicama, pošto je većina vozača iz gužve razmišljala isto kao i on. To ga je navelo da razmisli o načinu kako da se prevaziđe ovaj veći problem koji postaje sve veći, i iz toga se izrodio jedan potpuno novi sistem zasnovan na Webu. Ovaj gospodin istovremeno je i predsednik asocijacije za upotrebu veštačke inteligencije, što je sigurno uticalo da se na neki način „pogura” rešenje. Početna premisa prilikom rešavanja problema bila je da nije dovoljno obraćati pažnju samo na glavne ulice – da bi se razumela saobraćajna zagušenja, mora se u realnom vremenu pratiti saobraćaj u celom gradu odjednom.

Tehnologija koja stoji iza cele ove priče zove se Clearflow. Razvijena je u okviru Microsofta, čiji je cilj bio da se napravi „mašina koja je sposobna da uči i razmišlja” kako bi rešila problem gužvi u saobraćaju. Sistem je predviđen da prati kompleksne interakcije koje se javljaju na gradskim ulicama i autoputevima, da uočava i predviđa mesta gde može da dođe do zagušenja i da na osnovu toga ponudi alternativne puteve.

Istraživanje je započeto pokušajima da se kreira softverski algoritam koji bi predstavljao veran model ponašanja saobraćaja. To je obavljeno prikupljanjem podataka preko GPS uređaja koje su koristili zaposleni u Microsoftu u svojim kolima (naravno, uz njihov pristanak). Za četiri godine prikupljene su informacije o 16.500 različitih ruta, sa skoro 200.000 pređenih kilometara. Sistem je na osnovu toga kreirao informacije za 819.000 različitih segmenata puta u regionu Sijetla. Korišćenjem tih informacija napravljena je Clearflow simulacija za Sijetl, a zatim je taj model modifikovan i primenjen na ostale veće američke gradove. Podaci koje u ovom trenutku generiše Clearflow zasnivaju se na mreži senzora koji pokrivaju oko 60 miliona segmenata puta, dozvoljavajući sistemu da predvidi zagušenja koja se baziraju na dobu dana, vremenskim uslovima, ali i na drugim nestalnim varijablama, kao što je, recimo, održavanje nekog sportskog događaja.

Predviđeno je da sistem Clearflow bude besplatan i da bude deo sajta Live.com (maps.live.com) za 72 grada u SAD. Uz pomoć ovog sistema Microsoft bi vozačima davao alternativne rute kojima bi se moglo brže stići do cilja. Preteča tog sistema već funkcioniše po nekim gradovima u Americi. Autor ovog teksta imao je prilike da se i lično uveri u to u februaru ove godine u LA-u, gde je sistem instaliran u svim vozilima (nadzemnog) gradskog prevoza. Na TFT displeju se preko Interneta prikazuje mapa grada sa trenutnom pozicijom vozila na njoj. Tekstualne informacije na toj (donekle specijalizovanoj) mapi prikazuju procenu zagušenja u saobraćaju na odabranoj autobuskoj ruti, ali nije bilo nikakvih predloga za promenu pravca (možda zbog toga što autobusi moraju da idu predefinisanom putanjom).

Microsoft je sada najavio proširenje te funkcionalnosti. Preko sajta Live.com moguće je uneti polaznu i završnu tačku putovanja i odabrati da li se želi najbrža ili prostorno najkraća ruta. Zatim će softver na osnovu datih informacija analizirati problem i prikazati plavom bojom koja je najbolja putanja – nešto slično kao GPS. Ipak, postoje razlike u odnosu na prikaz GPS rute i onoga što Microsoft nudi. Radi se o tome da, ako se uključi „traffic” prikaz, ulice postaju „šarenije”. Tada se ulicama koje nemaju zagušenja dodeljuje zelena boja, tamo gde postoje mala usporenja žuta, saobraćajnim gužvama crvena, i konačno ulicama gde je potpuni zastoj saobraćaja crna boja. Na nekim mestima gde se zna uzrok zagušenja prikazuje se i tačna lokacija gde je nastao zastoj, iz kog razloga i procenjeno vreme normalizacije saobraćaja. Recimo, u trenutku kada je pisan ovaj tekst, na jednom od autoputeva u LA-u došlo je do saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovao motociklista, zbog čega je bila blokirana jedna traka i to je bio uzrok zastoja.

Prema onome što smo videli, ipak moramo da kažemo da Microsoft još nije implementirao novu verziju sistema Clearflow. Postojeći sistem u stanju je da registruje zagušenja na auto putevima i velikim gradskim ulicama, ali nije davao nikakve informacije vezane za male uličice. U vreme pisanja ovog teksta Clearflow je smatrao da su te ulice potpuno prohodne i uopšte ih nije obeležavao. Kada bude implementirana konačna verzija sistema, trebalo bi da se i one uzimaju u obzir, jer se u praksi često može desiti da je prilaz alternativnoj ruti zagušeniji nego na putu na kome se vozač već nalazi. Možda ovakav način biranja rute neće biti potpuno intuitivan i razumljiv za vozače, ali u Microsoftu smatraju da Clearflow uzima u obzir ogroman broj parametara i da baš na osnovu toga treba da pokaže optimalnu rutu, ma kako ona čudno izgledala iz perspektive vozača.

Neko će se možda zapitati čemu ovaj sistem, kada postoji GPS koji je veoma raširen. Treba razumeti da se GPS i Clearflow baziraju na potpuno različitim postavkama. GPS sistemi koriste podatke koji su unapred pripremljeni i podatke o gužvama dobijaju kada one već postoje. Kao učesnik u saobraćaju, svaki vozač je samo mali, ali značajan delić koji utiče na stvaranje gužve u realnom vremenu. Za razliku od GPS-a, Microsoftov sistem pokušava da predvidi gde će se dogoditi gužva i da, blagovremenim upozoravanjem vozača, učini da on zaobiđe neku deonicu puta, ili da se drži te deonice ako smatra da je to optimalna putanja. Na taj način se onemogućava da uopšte dođe do velikih zastoja. Stoga bismo Clearflow mogli nazvati i virtuelnim saobraćajcem. Iako još ima prostora za unapređenje ovog sistema, činjenica da je besplatan i koristan svakako će doprineti njegovoj popularnosti. Nadamo se da će sistem profunkcionisati širom sveta, mada za to mora da postoji i neophodna prateća infrastruktura, koja nažalost u mnogim mestima nije dovoljno razvijena.

Za kraj smo ostavili da vidimo kako će ovaj sistem funkcionisati u Beogradu. Pošto je očigledno da ovde nije izvršeno nikakvo istraživanje po pitanju zagušenja u saobraćaju, Clearflow se ponašao krajnje logično (mada u našem slučaju potpuno pogrešno), uzimajući u obzir da su prilazni putevi uglavnom najopterećeniji i da generišu najveće gužve. U vreme saobraćajnog špica testirali smo sistem na deonici autoputa kod Centra Sava. Prilazi i izlazi sa auto puta tu su bili označeni kao mesta gde postoje saobraćajne gužve, dok je sam autoput po ovom sistemu bio potpuno prohodan i čist (a znamo da u praksi to nije tako). Kada će i da li će Beograd i ostali srpski gradovi biti pokriveni ovim sistemom, to ne znamo, ali se nadamo da će se i to jednog dana dogoditi. Od toga nas deli mnogo toga, a ne samo analiza saobraćaja...

Branislav BUBANJA