Uklanjanje digitalnog šuma

Digitalni fotoaparati sa cenama koje su sada niže i od 100 evra postali su dostupni svima. Problem kod tih jeftinih fotoaparata jeste što se kod njih štedi na najvažnijim delovima – sočivu i CCD (CMOS) elementu. To je jedan od razloga pojavljivanja digitalnog šuma na fotografijama. Čak i da kupite najnoviji i najskuplji fotoaparat, šum će biti prisutan, mada ne u tolikoj meri kao kod jeftinih fotoaparata. Šta je zapravo digitalni šum? U najkraćim crtama odgovor bi glasio: digitalni šum je sve ono što vidite na fotografiji, a nije postojalo u sceni koju ste fotografisali. Šum možemo podeliti na dve glavne grupe – šum osvetljenosti (luminance) i hromašum (kolorni šum). Tipičan predstavnik prve grupe jeste šum koji se pojavljuje na licima i koji ih čini hrapavim i pegavim. Umesto jednoobraznih boja, ovde se pojavljuju tamne tačke i mrlje. Pod kolornim šumom podrazumevaju se distorzije u boji, najčešće crvene i plave tačke koje se pojavljuju po slučajnom principu i koje smanjuju jednoobraznost boja. Sem zbog nesavršenosti kamera, digitalni šum može da nastane i usled pogrešnih podešavanja prilikom fotografisanja, slabog ili prejakog osvetljenja, korišćenja duge ekspozicije u uslovima slabog osvetljenja itd. Ovde se nećemo baviti načinima za sprečavanje pojave šuma, već time kako popraviti fotografije koje su već napravljene i na kojima već postoji velika količina šuma.

Kompanija Akvis je jedna od najpoznatijih u ovom poslu. Njihov portfolio čini desetak programa koji na različite načine „prepravljaju” fotografije kako bi bile atraktivnije za oko. Jedan od alata iz te grupe je i Noise Buster. On se može instalirati kao samostalan program, ali i kao plug-in modul za većinu poznatih grafičkih editora. Spisak je dugačak, a pomenućemo samo Adobe Photoshop i Photoshop Elements, Corel Photo Paint, Painter, PaintShop Pro, PhotoImpact itd. Prilikom instalacije ponudiće automatsku integraciju sa svim grafičkim alatima koje pronađe instalirane na sistemu, što preporučujemo da uradite, a ukoliko želite, možete da instalirate i samostalnu verziju, što smo i mi uradili.

Pošto se radi o specijalizovanom softveru koji ima samo jednu namenu, njegov interfejs je veoma jednostavan. Sva podešavanja obavljaju se preko klizača, a sve izmene odmah prikazuju u preview prozoru koji može da se postavi bilo gde na originalnoj fotografiji. Nakon što se pronađe dobitna kombinacija, može se aktivirati proces konverzije, koji će se prikazati u drugom tabu. Podržana su četiri najpoznatija grafička formata (JPEG, PNG, BMP i TIF), kako za učitavanje, tako i za snimanje.

Verovatno najvažniji parametar u programu jeste histogram kojim je prikazana očitana količina šuma i njegova raspodela na ulaznoj fotografiji. Ukoliko je grafikon na histogramu pomeren udesno, to znači da postoji velika količina šuma. Pomenućemo da histogram nije interaktivan i neće se menjati kada izvršite promene na slici. On samo prikazuje trenutno stanje originalne, ulazne fotografije po pitanju šuma. Ukoliko histogram pokaže da je potrebno izvršiti korekciju, ili ako ste to sami utvrdili na osnovu pregleda fotografije (a sigurno jeste čim ste je učitali u ovaj program), postoje po dve vrste opcija za oba tipa šuma koje smo dosad pominjali. Nivo šuma je parametar koji definiše koji će se elementi slike smatrati šumom, a koji su sastavni delovi slike. Ovde treba odabrati dobar balans, jer postavljanje prevelike vrednosti kod ovog parametra može da izazove pogrešno identifikovanje malih detalja na slici kao šum. Nivo glatkoće (smooth level) definiše koliko će se detalja „ispeglati” na fotografiji. Generalno, veća vrednost kod ove opcije donosi „glatkiju” fotografiju, mada se, ako preterate, lako može dobiti plastičan, neprirodan izgled.

Korišćenje efekta Fade ima najveći uticaj na vizuelni kvalitet slike. Pravilnim podešavanjem ovog parametra mogu da se uklone skoro svi artefakti koji su uobičajeni na JPEG fotografijama. Kako se u toku testiranja pokazalo, ostavljanje neke male količine šuma na fotografiji daje daleko realističnije rezultate kada se sagleda cela slika, nego kada se ovaj parametar postavi na maksimum. Maločas smo pomenuli da se na obrađenoj slici lako mogu izgubiti mali detalji. Opcija Microdetail služi da ponovo „izvuče” te detalje na površinu finim podešavanjem na nivou piksela. Ova opcija radi na principu povećanja kontrasta na mestima gde prepozna neke male detalje na slici koji se dovoljno razlikuju od okoline. Konačno, neki detalji mogu se izvući i pojačavanjem kontrasta na obrađenoj fotografiji. Nakon definisanja svih parametara, kada se dobije zadovoljavajući kvalitet slike, može se izvršiti snimanje vrednosti tih parametara za kasniju upotrebu, kako bi se proces obrade automatizovao.

Moramo da kažemo da Noise Buster nije svemoćan, ali se zaista dobro snalazi sa lošim fotografijama. Stavili smo ga i na ekstremno teške muke i moramo da priznamo da se prilično dobro snašao. Ulazne fotografije namerno smo „oštetili” i pojačali im šum, a rezultat obrade možete videti na fotografijama uz ovaj tekst. S obzirom na stepen oštećenja originala, obrađene fotografije ispale su više nego korektno.

Branislav BUBANJA