LiteOn DH-4O1S i LH-2B1S

Kao što je svojevremeno bio i slučaj sa DVD drajvovima, i cena Blu-ray uređaja polako je počela da pada. Iako još ne možemo reći da je BD „sišao među raju”, na tržištu se polako pojavljuju uređaji skoro duplo jeftiniji od prvih koje smo imali prilike da testiramo. Dalje omasovljenje ovog standarda za distribuciju multimedijalnih sadržaja i čuvanje podataka doprineće još većem pojeftinjenju, tako da će uređaji sa plavim laserom uskoro postati pristupačni i širim krugovima korisnika.

Ovog meseca imali smo prilike da isprobamo dva uređaja koje je napravio LiteOn, proizvođač čiju reputaciju nije neophodno dodatno isticati. U pitanju su modeli oznaka DH-4O1S i LH-2B1S, čitač i rezač.

Krenimo od jednostavnijeg. Model DH-4O1S je kombinovani BD/DVD/CD čitač. Osnovne odlike su mu SATA interfejs, bafer od 8 MB, i brzine čitanja od 4x za BD, 12x za DVD±R, 8x za DVD±RW i DVD±R DL, kao i 40x za CD medije. Prvo što se na uređaju uočava jeste znatno izmenjen dizajn maske, čija cela gornja polovina predstavlja deo tacne i izvlači se s njom. Standardni taster zamenjen je elegantnijim kvadratim tasterom, dok je rupica za mehaničko otvaranje tacne kvadratnog oblika i neprimetno se uklapa u reljef maske. Ovakav dizajn je, moramo priznati, pravo osveženje i nameće ovaj model kao primarni izbor za korisnike koji poseduju crna kućišta. Ovaj model zasnovan je na MediaTekovim čipovima MT1929NBE i MT1926E.

LiteOn LH-2B1S

Drugi model, oznake LH-2B1S, predstavlja rezač zasnovan na Phillips Nexperia čipu oznake PNX7866EL. Pored SATA interfejsa i bafera od 8 MB, ovaj model se odlikuje i brzinama rezanja od 2x za BD medije, 12x za DVD±R, 4x za DVD±R DL, 8x za DVD+RW, 6x za DVD-RW medije, kao i brzinama 32x za CD-R, odnosno 24x za CD-RW. U pogledu dizajna, iako nema tako atraktivnu masku kao DH-4O1S, ovaj model je takođe pretrpeo sitnu izmenu u vidu signalnih lampica. Naime, umesto klasične svetleće diode, na maski se nalazi transparentna crta u kojoj se nalaze tri diode koje svetle u zavisnosti od vrste medija koji se nalazi u uređaju (BD, DVD ili CD).

Testovi kojima smo podvrgli ove uređaje su uobičajeni. Pre svega, interesovalo nas je kako se ovi modeli snalaze sa čitanjem kako ispravnih, tako i oštećenih medija. Kao što je i uobičajeno, čitač je u ovom testu ostvario blagu prednost. Pri reprodukciji video materijala rezolucije 1080p sa dvoslojnog presovanog medija, uređaj je bez problema izdržavao premotavanja u oba smera praveći minimalna moguća zakašnjenja. S druge strane, LH-2B1S je znao da tu i tamo zastane i „razmisli” pre nego što nastavi reprodukciju.

Pri čitanju ispravnih medija, oba uređaja su postizala brzine bliske deklarisanim, tako da tu nismo primetili velike razlike u kvalitetu. Međutim, kada su oštećeni mediji u pitanju, rezač se pokazao boljim budući da se bolje snalazi sa ogrebotinama i šarama na diskovima koje koristimo za test.

Nakon testa čitanja, ostalo je jedino da se pozabavimo modelom LH-2B1S u pogledu sposobnosti rezanja diskova. U Blu-ray modu, pri brzini 2x, rezanje jednoslojnog medija trajalo je oko 46 minuta, dok se je pri brzini od 4x smanjeno na oko 27 minuta, što je više nego prihvatljivo uzevši u obzir kapacitet medija od 25 GB. U DVD modu, pokazao se, nažalost, suviše sporim. Iako je deklarisana maksimalna brzina za rezanje DVD±R medija 12x, vreme potrebno za rezanje pojedinih medija je iznosilo preko 16 minuta, što odgovara prosečnoj brzini 8x. Uprkos tome, kvalitet narezanih medija bio je na zadovoljavajućem nivou.

Kada se sve uzme u obzir, možemo reći da se radi o dva sasvim solidna uređaja. Model DH-4O1S je sasvim solidan čitač koji korisnicima omogućava nesmetanu reprodukciju Blu-Ray izdanja po ceni od svega 100 €, što ga čini najjeftinijim BD uređajem koji smo imali prilike da testiramo. S druge strane, model LH-2B1S košta malo preko 220 € i glavna prednost mu je podrška za rezanje medija sva tri popularna standarda. Ovo ga čini solidnim izborom, iako baš ne briljira sa DVD medijima. Jedino na šta treba obratiti pažnju ukoliko se kupuje neki od ova dva uređaja jesu minimalni hardverski zahtevi za iskorišćenje svih njihovih mogućnosti (pre svega, obrade i reprodukcije HD materijala). Moderan dual core procesor, makar 1 GB radne memorije i grafički procesor, integrisan ili na zasebnoj kartici, koji ima podršku za HD video materijal i softver sposoban da to sve iskoristi. Modernim procesorom smatra se Athlon 64 X2 ili Pentium Dual Core serije E2000, ili bolji. Grafičke kartice mogu da budu bilo koji Radeon HD 2000 ili HD 3000 ili GeForce osme ili devete generacije, integrisan na matičnu ploču ili na posebnoj kartici. Ukoliko pokušate sa starijim procesorom i bez HD sposobnog grafičkog procesora, šanse da će 720p materijali raditi su velike, međutim, 1080p gotovo sigurno neće. U tom slučajune krivite optički uređaj, već strahovitu zahtevnost 1080P video materijala i kodeka kojima se ovi materijali „pakuju” na BlueRay i HD-DVD medije.

Bojan ŽIVKOVIĆ