Skoro pa finalni SP3

Posle velikog broja nezvaničnih i beta verzija, zatvorenih testiranja preliminarnih izdanja i dugog odlaganja, Windows XP SP3 Release Candidate 2 najzad je dostupan širem auditorijumu. Prošlo je skoro četiri godine, ali zato je najpopularnijem članu familije Windows konačno pružen dugo očekivani remont i automatsko produženje životnog veka. Kao što je to slučaj i sa servisnim paketom za Vistu, XP-ova „trojka” mahom donosi ispravke i optimizaciju „ispod haube”, dok je funkcionalnost OS-a tek neznatno unapređena.

Doskora su kružile priče da će preuzimanje ovog paketa pomoću Windows Update servisa biti omogućeno tek krajem godine. Ipak, na zvaničnom Microsoftovom sajtu može se naći skript preko kojeg se sistem može pripremiti za ovu operaciju. Mali izvršni fajl (38 KB) treba pokrenuti na mašini koja radi pod SP2, kako bi dati računar bio obeležen kao validan za preuzimanje novog servisnog paketa pomoću pomenutog servisa. Većina korisnika radije će se opredeliti za jedinstven paket, te smo i mi testirali upravo ovo rešenje. Masivni fajl od 315 MB može se preuzeti preko Microsoft download centra ili sa nekih od popularnijih download sajtova (recimo The Software Patch).

Ugradnja paketa

Instalacija se vrši u SP2 maniru, automatizovanom procedurom koja obuhvata bekap registra, kreiranje restauracione tačke sistema, kopiranje fajlova i startovanje instaliranih servisa. Iako navodno sadrži gotovo sve kritične zakrpe implementirane u SP2, dotični paket opet mora da bude ranije instaliran. Potencijalni problemi sa kompatibilnošću su sporadični, a najčešće su uzrokovani prethodnim preuzimanjem hotfixeva ili detekcijom neke od starijih instalacija SP3. U potonjem slučaju neophodno je odstraniti beta paket sa sistema, dok je u prvom to stvar „lutrije”. U teoriji, SP3 bi trebalo da nosi i sve potrebne patcheve, te da adekvatno primeni samo one koji nisu uopšte ili su delimično implementirani, dok sređene probleme zanemaruje. U našem slučaju nije bilo anomalija pri instalaciji, ali na Internetu se javljaju i korisnici sa upravo ovakvim „simptomima”. Univerzalno, ali naravno ne i praktično rešenje jeste instalacija paketa na „čist” SP2.

Backportovanje funkcija

Pored pozamašnog niza ispravki sistema, SP3 donosi i nekolicinu poboljšanja na frontu bezbednosti i mrežnog saobraćaja. Jedna od stavki o kojima se najviše govori je Network Access Protection (NAP), posuđen iz Viste, odnosno 2008 Servera. Svrha ovog administrativnog alata jeste provera da li su sve XP mašine koje pokušavaju da pristupe mreži dovoljno „zdrave”. Modul se koristi postavljanjem sigurnosnih pravila koja računar koji pokušava da se konektuje prethodno mora da ispoštuje (za više informacija posetite go.microsoft.com/fwlink/?LinkID=110597). Uz SP3 dolazi i poboljšanje kompatibilnosti sa novijim sistemima prilikom rada sa Remote Desktopom, veći nivo bezbednosti u vezi sa izdavanjem servisnih polisa, a čak je i kriptografski modul implementiran direktno u kernel sistema. Poboljšana je i detekcija black hole rutera, tj. otkrivanje „pada” rutera koji neopaženo prolazi na mreži. Ovako, u offline režimu, paketi sa izvora bez upozorenja se šalju u nepovrat, ne dospevaju na željenu destinaciju, a ne postoji čak ni sistemsko obaveštenje da podaci nisu uspešno pristigli.

Jedna od stvari koja će naići na odobravanje većine korisnika jeste update Internet Explorera. Zbog silnih tužbi na račun monopolističkog položaja kompanije i toga što je web pretraživač nametnula korisnicima, sama instalacija IE7 nije našla svoje mesto u paketu. S druge strane, pohvalno je što su tu ipak prisutna osvežavanja i za edicije 6.x i 7.x. Update se radi isključivo verzijom koja je prisutna na sistemu i ne forsira se prelazak na noviji browser.

Zadovoljavajuća poboljšanja

Istraživači iz softverske grupe Devil Mountain ističu da je poboljšanje performansi koje donosi SP3 evidentno i da iznosi negde oko deset procenata. Odeljenje za testiranje softvera iz Floride takođe navodi da je boost u odnosu na SP2 negde oko 10%, pa čak i da je XP SP3 dvostruko brži od Vistinog SP1. Naša iskustva takođe su pozitivna: neznatno smanjena potrošnja memorije u idle režimu, pa i nezanemarljivo ubrzanje samog XP-a. Boot vreme ostalo je identično kao i prilikom dizanja Windowsa sa SP2, a bugfixevi su neosporni. Za predstavljena unapređenja nije tajna da su backportovana sa Viste, ali najbitnije je da je poboljšana funkcionalnost sistema. Sačekaćemo finalnu verziju paketa da bismo obavili ozbiljnije testiranje, ali i ovako ga možemo preporučiti svima koji ne žele da pređu na novije MS „prozore”.

Miloš KNEŽEVIĆ