Philips 190CW, 200VW8, 220VW8

Trilips je kraljevina negde u Evropi... Ili je to Holandija, a Philips potiče odatle? Nije ni bitno... Philips je nekada bio veoma zastupljena marka na našem tržištu (devedesetih), ali u poslednjih par godina potraga za njihovim modelima svodila se na uzimanje sveće i preturanje po podrumu. Stanje se promenilo nabolje, i sada smo u mogućnosti da predstavimo Trilips, tj. Tri modela Philipsa koji će ovog renomiranog proizvođača ponovo da uvedu na naše tržište. Modeli koje prikazujemo upravo su oni cenovno najprihvatljiviji širem auditorijumu. Stižu u tri veličine, M, L i XL. M nosi oznaku 190CW, dijagonala mu je 19”, L je markiran sa 200VW8 i dijagonale je 20”, dok XL krasi veličina od 22” i natpis 220VW8. Naravno, sva tri su wide formata.

Philips 190CW

Najmanji na papiru ima nešto jače specifikacije od druga dva, pa smo ih uzeli sa dozom skepticizma. 190CW8FB je njegova puna oznaka, iza koje se krije monitor jednostavnog dizajna, koji prati stariji Philipsov dizajn uz male primese rešenja nekih drugih proizvođača. Izrađen je u dve nijanse crne, većina monitora je mat, dok su prednja i zadnja ivica sjajne. Prednji panel, kao što se na slici vidi, ukrašen je sa šest navigacijskih tastera, od kojih dva svetle – jedan plavo (kada koristite SmartImage), a drugi narandžasto (kada je uključen). Kratkog su hoda i vrlo precizni. Pozadina skriva četiri konektora – strujni, VGA, USB in i out. Iako položaj USB porta nije praktičan, ne možemo a da ne pohvalimo ovakav potez na jednom entry class monitoru. Materijali korišćeni za izradu su vrlo dobrog kvaliteta, ali imamo neke manje zamerke na finalnu izradu (blago uvijanje). SmartAccessory (sve kod Philipsa je Smart) predstavlja dodatak, tačnije – nosač koji služi da na monitor „okačite” olovku ili MP3 plejer (kako piše u uputstvu) i zapravo nije loša stvar ako je vam sto zatrpan raznoraznim stvarima (lično bih držao ključeve pošto njih uvek najteže nalazim). Grafički meni monitora je interesantno dizajniran, pregledan i sve njegove funkcije su lako dostupne. Većina funkcija menija su standardne, a jedinstvene su opcije SmartResponse i SmartContrast. Prva služi da ubrza vreme odziva na oko 2 ms, dok druga poboljšava kontrast do fantastičnih 3500:1. Lepo je što su tu, ali njihovim korišćenjem nismo primetili nikakvu drastičnu promenu kvaliteta, ako smo išta i primetili...

Slika izgleda kao da smo je propustili kroz neki omekšivač za pranje odeće, zahvaljujući analognoj konekciji. Na prvi pogled to je jedina mana, mada daljim zagledanjem uviđamo postojanje „duhova”, kao i to da se slika brzo deformiše (lošiji uglovi gledanja). Fabrička pretpodešavanja slike (SmartImage) zaista su korektno podešena i mišljenja smo da se realno mogu koristiti u radu, ali ako vam ona ne odgovaraju, možete veoma brzo i lako podesiti sliku po svojoj volji, jer Philips nije bio škrt na ovim opcijama u meniju. Crna je za naš ukus presvetla, a nimalo joj ne pomaže probijanje pozadinskog svetla sa gornje strane ekrana. Zbog blur efekta, lošije kompresovani filmovi izgledaju „bolje”, odnosno ne primećujemo neke mane kompresije.

Philips 200VW8

Model L veličine dolazi u nešto većoj ambalaži, a za to je odgovorna dijagonala koja je za ceo inč veća od 190CW. 200VW8FB donosi drugačiji izgled nego prethodno opisani monitor. Mišje sive boje, relativno tankih prednjih ivica, solidne završne obrade, uz veoma malo uvijanja, ali nekako ne možemo da se otmemo utisku da su materijali za nijansu lošiji nego kod 190CW. Jednostavan, neinventivan izgled ekrana, sa pet pravouganih tastera kraj kojih se nalazi običan narandžasti statusni LED. Pozadina je ista kao i prednji deo, jednostavna i ima samo dva konektora (analogni VGA i strujni). Iako je monitor veći, očigledno smo previše očekivali kada smo mislili da će biti bolji, makar i za nijansu, kada je u pitanju „fizički izgled”. Nema USB-a, nema nikakvog sistema za manipulaciju kablovima, nema Smart etiketu... 200VW8 je po izgledu naprosto sterilan monitor, čak mu je i kontrolni meni takav, ali... Ima oštriju sliku od 190CW, iako mu je rezolucija veća i iznosi 1680 x 1050. Eto šta malo kvalitetn(ij)e elektronike može da uradi. Boje izgledaju bledo i pomalo beživotno, što se savršeno uklapa u spoljni izgled ovog monitora. Crna je u prihvatljivim granicama, ali bojama zaista ništa ne može da pomogne. Pogledavši u specifikaciju, videli smo da je slika približna onome što piše na papiru. Probijanje pozadinskog osvetljenja vidljivo je uz gornju ivicu, ali nije preterano izraženo, dok su uglovi gledanja nešto bolji u poređenju sa 19-icom.

Philips 220VW8

XL uglavnom podrazumeva samo više materijala iskorišćenog u odnosu na L, a tako je i u našem slučaju. 220VW8FB je dvadesetdvoinčni monitor identičnog izgleda, građe i fizičkih odlika kao prethodno opisana dvadesetica, osim što je veći. Sitne razlike postoje i uglavnom se svode na nešto bolju završnu obradu, odsustvo uvijanja i manje drmanja kada monitoru menjamo nagib. Meni za podešavanje je isti, isključivo sa osnovnim opcijama pomoću kojih sliku možete da namestite samo do određene granice. Nedovoljno, uzevši u obzir mogućnosti koje 190CW nudi u svom meniju. Slika na ovom monitoru je nešto kontrastnija – interesantno je kada tih 200 podeoka razlike vidite jedne pored drugih i apsolutno možete da ih uporedite, jer oba monitora koriste panel istog proizvođača (LG-Philips, koji zajedno proizvode panele), a modeli su istog ranga. Tačno se može videti bolji prelaz nijansi boja na skali, kao i više detalja pri tamnijim bojama. Kod modela 220 izraženo je pozadinsko probijanje duž leve ivice i više uz donju nego gornju. Svi ostali komentari koji su se odnosili na 200VW mogu se preneti i na 220W.

Philips na našem tržištu nudi prilično šaroliku ponudu monitora, u svim cenovnim rangovima, različitog dizajna, te se nadamo da ćemo se više družiti sa ovim proizvođačem u nekim sledećim brojevima. Prvo druženje se završilo i vreme je da sumiramo zaključke. Monitori koje smo dobili na test pripadaju tzv. entry class grupi, te su dostupni najširem auditorijumu. To iziskuje određene ustupke pri proizvodnji, koji su vidljivi kod naša tri modela (nedostatak DVI konekcije srozava kvalitet slike, ali i cenu). Monitor 190CW ima više mogućnosti i džidžabidža nego druga dva. Dokazao je da nije sve u izgledu, jer kvalitet njegove slike ne odgovara njegovim „spoljnim” mogućnostima i funkcionalnosti. Druga dva monitora više deluju kao da su rađeni za velike korporacije gde su uniformnost i sterilnost bitni, ali ne na uštrb kvaliteta slike, jer je ona više nego dobra za analognu konekciju i ovu veličinu ekrana. Sva tri monitora možemo okarakterisati kao dobra rešenja, kako za kućnu, tako i kancelarijsku upotrebu. Razlika u ceni kreće se negde oko 40 konvertibalnih evropskih moneta, pri čemu mislimo na razliku između najmanjeg i najvećeg modela. Iako nam se sa dizajnerske tačke gledišta najviše svideo 190CW, na kraju prednost ipak dajemo VW modelima. Jer, pri korišćenju kompjutera gledamo u sliku na ekranu, a ne u ono što tu sliku drži da ne padne.

Vojislav VUJANIĆ