Jednostavno 3D modelovanje u realnom vremenu

Pravilo da u većini softverskih grana postoji konkurencija teško da važi i po pitanju 3D modelovanja. Famozni Autodesk stoji iza dva najjača ostvarenja u rangu: 3D Studio Maxa i Maye, te je veoma mali deo tržišta ostao za nezavisne autore. Karta na koju se u ovom slučaju igra jesu jedina dva iole velika propusta kod pomenutih ostvarenja – složenost njihovog korišćenja i ekonomska strana priče, jer su licence za obe aplikacije basnoslovno skupe. Iako ovi nedostaci ozbiljnim korisnicima nisu od velike važnosti, 3D Canvas okrenut je onima koji bi želeli da nešto „povoljnije” kreiraju poligonalne modele, ako je moguće bez čitanja stotina strana literature. Prateći trend poznataog paketa Houdini i njegovog jataka Apprentice, besplatne edicije za edukativne namene, 3D Canvas je takođe slobodan za korišćenje, dok su dve „potpunije” edicije, Plus i Pro, komercijalna izdanja cene 35, odnosno 70 dolara.

Kako bi program ostao veran ideologiji jednostavnog editovanja 3D okruženja, dodavanje elemenata na scenu vrši se prostim drag’n’drop principom, a isto važi i za njihovu manipulaciju i različite vidove deformisanja. Interfejs programa pregledan je i jasno definisan, a u najvećem broju slučajeva biće vam dovoljan jedan od jezičaka levog sidebara. Prvi u pomenutom nizu je prilagodljive prirode, te preko njega možete lako da postavite željene komponente za rad: panele za materijale i teksture, sekciju vezanu za osnovne objekte i osvetljenje, alate za manipulaciju postavljenim elementima i, najzad, samu strukturu scene. S desne strane nalaze se ikonice za grupisanje i spajanje objekata, preuzimanje postojećih i popunjavanje novim teksturama, podešavanje ose rotiranja i slično, dok je gornji toolbar zadužen za različite vidove renderinga (Smooth, Flat, Solid Outline, Wireframe...) i izbor stavki koje će biti renderovane. Snalaženje sa kamerom u početku je nešto teže, ali s vremenom postaje krajnje prirodno. Za rotiranje, panovanje i zumiranje prikaza koristi se srednji taster miša, pri čemu je za pojedine operacije potrebno kliknuti na određeni objekat, dok je u drugim slučajevima neophodno držati taster ’Ctrl’.

Nivo detalja „primitivnih” elemenata može se promeniti dvostrukim klikom i izborom njihovog „kvaliteta”, što u praksi znači da od kupe lako možete stvoriti četvorostranu piramidu. Svakom objektu podrazumevano se mogu odrediti svojstva, materijali, teksture, stepen refleksije i providnosti, a moguće je i različitim bojama popunjavati delove istog modela. Bazičnim elementima može se zaključati neka od osa radi lakše translacije, a podrazumeva se i renderovanje izabranog teksta.

Animiranje statičnih scena je priča za sebe. Jednostavnom selekcijom i pomeranjem objekta za kratko vreme može se napraviti animirana sekvenca, a snimanje se može vršiti na „staromodni” način ili putem ključnih frejmova. Za preview se koristi postojeća forma programa ili, pak, prikaz preko celog ekrana, dok je konačno izvoženje videa opet krajnje trivijalno – dovoljno je odabrati rezoluciju i broj frejmova u sekundi i animirane sekvence uskladištiće se u zaseban AVI fajl.

Miloš KNEŽEVIĆ