Internet piraterija

Francuska i Japan ukidaju Internet korisnicima P2P programa

Piraterija nije pojava novijeg datuma. Međutim, piraterija softvera, muzike i filmova predstavlja problem s kojim se vlasti pojedinih zemalja tek sada efikasno hvataju u koštac.

Prethodnih godina, naglim razvojem širokopojasnog interneta veliki procenat prodaje softvera i zaštićenih digitalnih sadržaja preselio se na Internet, pa je logično da se i piraterija danas odvija upravo preko Mreže. Ideja da se do krajnjeg korisnika digitalni materijal distribuira preko Interneta, što predstavlja najjeftiniji kanal za prodavca, upravo predstavlja najveći problem kada je u pitanju neovlašćena razmena materijala.

Pored klasičnih sajtova sa piratskim materijalom, poseban distribucioni kanal predstavljaju razne P2P mreže koje otežavaju identifikaciju sadržaja koji se razmenjuje.

Kako se vlasti u svetu bore protiv ovog problema? S obzirom na to da piraterija najviše boli razvijene zapadne zemlje, koje i prave digitalni sadržaj koji se kopira, upravo vlade ovih zemalja najviše rade na problemu. Međutim, pošto demokratije u tim zemljama počivaju na „ljudskim pravima i slobodama” i „vladavini prava”, taj posao borbe protiv piraterije nije baš tako jednostavan. Kao rezultat tih napora dešavaju se suđenja bakicama koje neovlašćeno preuzimaju muziku, ali s druge strane pirati kupuju ostrvo i povezuju ga sa Internetom.

Kako stvari sada stoje, izgleda da su vlasti i oni koji gube novac preduzeli sasvim drugačije korake. U tome prednjače Francuska i Japan.

Krajem prošle godine u Francuskoj je predstavljen dogovor distributera digitalnog sadržaja i vlade da se svakom korisniku Interneta koji preuzme muziku i filmove bez plaćanja autorskih prava bude ukinut pristup Internetu. Tačnije, problematični korisnici bili bi dva puta upozoreni i isključenje bi usledilo tek nakon trećeg prekršaja. S druge strane, kao deo ustupka sa strane distributera, izdavanje novih DVD izdanja bilo bi skraćeno sa sedam i po meseci nakon početka emitovanja filmova u bioskopima na šest meseci. Takođe, stariji muzički sadržaji francuskog porekla preuzimali bi se u formatima pogodnim za sve plejere bez DRM (Digital Rights Management) zaštite.

Provajderi su prosto primorani da pristanu na ovakve stvari jer već odranije moraju da čuvaju dnevnike aktivnosti svojih korisnika, a s druge strane u javnosti ih optužuju da korisnike privlače upravo dostupnošću nelegalnog materijala.

Protiv dogovora ustala su udruženja za zaštitu potrošača, ali i neki istaknuti članovi vladajuće partije. Argumenti su, između ostalih, kršenje ljudskih prava, kao i činjenica da je za te prekršaje već zaprećena kazna do tri godine zatvora. S druge strane, za dogovor su se zauzeli i sam predsednik Francuske kao i razni državni organi koji tvrde da ovim vidom piraterije Francuska gubi novac.

Zanimljivi su i izneti podaci da je danas polovina sveg internet saobraćaja P2P saobraćaj, čija je velika većina nelegalna razmena sadržaja. Neki smatraju da su ovakve mere neophodne jer Francuska ima veoma brzu mrežnu infrastrukturu, što pogoduje pirateriji.

No, da bi dogovor eventualno zaživeo, mora proći parlament Francuske, što se očekuje tokom proleća.

Na drugom kraju sveta, u Japanu, koji je uvek prednjačio po pitanju tehničkih rešenja i koji danas ima jednu od najbržih pristupnih mreža Internetu, sredinom marta četiri udruženja provajdera prihvatila su sporazum po kojem će korisnici koji učestalo razmenjuju nelegalni sadržaj biti sankcionisani.

Udruženja provajdera, koja uključuju i dva najveća (Telecom Service Association i Telecommunications Carriers Association), sa više od hiljadu provajdera, nakon raznih najava prvi put su se složili da sankcionišu razmenu piratskog materijala. Kada je piratizovan sadržaj u pitanju, u Japanu se pre svega apostrofiraju muzika, igre i slike.

Prema prihvaćenom dogovoru, provajderi će od udruženja za zaštitu autorskih prava, na osnovu rezultata dobijenih korišćenjem specijalnog softvera za detekciju problematičnog saobraćaja, dobijati informacije sa koje se IP adrese krše pravila. Zatim će provajderi upozoravati problematične korisnike emailom. Ukoliko se ovi ogluše o upozorenja i ne prekinu sa ilegalnim kopiranjem, provajderi će privremeno isključivati internet servis ili trajno raskidati ugovor o njegovom zakupu.

Zanimljivo je da se pre svega spominje razmena nelegalnog sadržaja programom Winny, čiji je autor Isamu Kaneko, koji je postao sajberikona u Japanu. Isamu je radio kao istraživač na Univerzitetu u Tokiju sve dok ga 2004. godine nisu uhapsili i osudili na kaznu od 13.000 dolara. Očigledno da je ovaj program najpopularniji P2P program u Japanu.

Procenjuje se da je korisnika Winnyja i srodnih programa u Japanu više od 1,75 miliona. Šestočasovno istraživanje organizacije za zaštitu autorskih prava pronašlo je 3,55 miliona slučajeva nelegalnog kopiranja igara vrednog 9,5 milijardi jena i 610.000 primera nelegalnog kopiranja muzike u vrednosti 440 miliona jena.

Provajderi će tokom aprila u saradnji sa organizacijama za zaštitu autorskih prava definisati tačna pravila delovanja u slučaju otkrivanja nelegalnog kopiranja digitalnog sadržaja.

Zanimljiv je i podatak da su provajderi u Japanu ozbiljno razmišljali o ovakvim merama još pre dve godine, ali su prekinuli akciju jer su dobili upozorenje od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za komunikacije da bi se takvi potezi mogli smatrati špijuniranjem internet saobraćaja i da bi se direktno kršilo pravo privatnosti u komunikaciji.

Kako će vlasti Japana reagovati ovoga puta, ostaje da se vidi.

• • •

U svakom slučaju, živimo u digitalnoj eri. Svako ko se ne prilagodi, izumreće i samo je pitanje vremena koliko će izdržati. Gde će se naći balans između orvelovske budućnosti, u kojoj će sve biti nadgledano i kažnjivo, i ljudskih prava, sloboda i privatnosti – ostaje da se vidi. Očigledno je da će se ta pravila razlikovati od zemlje do zemlje i da će uvek biti lokacija na kojima ruka zakona neće reagovati.

Svima koji su ovu priču shvatili veoma ozbiljno, jer i neki naši provajderi šalju upozorenja korisnicima, a neki od korisnika su i sudski gonjeni, i dalje ostaju DVD-ovi sa filmovima i muzikom ispred većih prehrambenih prodavnica van užeg centra Beograda, koji se prodaju iz kartonskih kutija ili gepeka automobila.

Dušan DINGARAC