P2P protokoli

Kakav je novi protokol koji poznaje topologiju P2P mreže

Kada se pomene da internet provajderi blokiraju P2P programe, obično nam prvo pada na pamet borba protiv piraterije. Međutim, podjednako važan, ako ne i bitniji razlog, jeste rastući P2P saobraćaj koji znatno povećava troškove provajdera internet usluga. Kako bi se ova situacija rešila na zadovoljstvo i korisnika P2P programa i internet provajdera (barem na prvi pogled), formirana je radna grupa P4P (Proactive network Provider Participation), koja se sastoji od nekolicine vodećih internet provajdera, proizvođača P2P programa i proizvođača mrežne opreme. Ova grupa radi pod nadzorom udruženja DCIA (Distributed Computing Industry Association), koje pokušava da razmenu sadržaja putem P2P programa uvede u legalne tokove, čime bi se i ovaj aspekt P2P problema doveo u red.

Osnovni problem vezan za P2P protokol je u tome što on ne vodi računa o lokaciji izvora podataka prilikom downloada, što dovodi do toga da paketi podataka dolaze sa svih strana sveta, prolazeći kroz desetine skupih rutera i hiljade kilometara podvodnih kablova, čime povećavaju troškove provajdera i nepotrebno angažuju mrežnu infrastrukturu. P4P protokol zasniva se na ideji da P2P program poznaje topologiju mreže i da za izvore podataka bira one koji su mu najbliži, čime se minimizuju troškovi prenosa podataka. Samo bi u krajnjem slučaju, kada lokalni izvori nisu na raspolaganju, P2P programi koristili izvore na većoj daljini. Ovakav pristup ima smisla za popularne fajlove koji se nalaze na mnogo računara, ali kada su u pitanju fajlovi čiji su izvori retki, jedno od rešenja koje se pominje je i njihovo hostovanje na serverima, što opet nije „čist” P2P.

Verizon je među prvima testirao P4P ideje na svom servisu Pando i u proseku postigao ubrzanje od 200%, a u nekim slučajevima i do 600%. Testovi su izvedeni i u okviru P4P grupe, i dali su obećavajuće rezultate, a uskoro se očekuje i izdavanje P4P protokola koji bi mogao da bude šire prihvaćen.

Pogledajmo sada priču i iz drugog ugla. Kao prvo, internet provajderi će smanjiti svoje troškove, ali to sigurno ne znači da će cene internet usluga pasti. Ako plaćate flet rejt, sa naglaskom na „plaćate”, nije vas briga hoće li provajder zaraditi ili čak biti u gubitku – njegov je problem što je pretpostavio da ćete Internet koristiti u proseku dva sata dnevno i shodno tome formirao cenu, zbog čega sad želi da i vaš računar uključi u svoju infrastrukturu za smanjenje troškova. Naglašava se i još jedna prednost – brži prenos podataka. Da, biće brži, ako budete imali šta da prenesete. Upliv velikih kompanija u P2P svet znači samo jedno – želju da kontrolišu sadržaj koji se prenosi, što će reći da će onih 90% sadržaja koji nije legalan (a zbog kojeg, da se ne lažemo, P2P i ima toliku popularnost) ili biti plaćen, ili nestati sa Mreže. Dakle, uterivanje u legalne tokove pod parolom poboljšanja kvaliteta usluge uzeće sebi još jedno dete undergrounda.

Dejan STEFANOVIĆ