PC igre na PlayStationu 3

Da, znamo, podnaslov zvuči u najmanju ruku neverovatno. Sigurno se pitate kako je moguće da jedna igračka konzola koja još nema homebrew scenu, za koju proizvođač nije objavio drajvere za grafički podsistem i koja poseduje mršavih 256 MB radne memorije ima PC emulator sposoban da „gura” najnovije igre? Odgovor je više nego jednostavan i otkriva magiju smeštenu iza kulisa projekta – igre se ne emuliraju, već se putem lokalne mreže „strimuju” i serviraju konzoli na izvol’te. Postupak je u principu veoma sličan transkodovanju video materijala o kojem smo pisali u SK 1/2008, s tom razlikom što je u ovom slučaju ubačena mrvica interaktivnosti. Naime, korisnik sa konzole izdaje naredbu za pokretanje željenog sadržaja i potom preuzima kompletnu kontrolu nad dostupnim resursima. Pritiskanje tastera na tastaturi, kao i akcije izvedene mišem pedantno se beleže i putem mreže šalju PC-ju na obradu. Zahvaljujući radu naročitog algoritma, pokrenuta aplikacija „misli” da su akcije korisnika autentične i obavljene na samom PC-ju i zato bez pogovora izvršava sve postavljene zahteve – baš kao prilikom normalnog rada. Dešavanja na ekranu tada se snimaju u obliku video datoteke (MP4 format) i šalju konzoli koja reprodukuje ponuđeni sadržaj. U neku ruku, StreamMyGame sistem mogao bi se opisati kao dvosmerno transkodovanje u kontrolisanim uslovima.

Priprema za rad

Ceo postupak izvodi se pomoću dve aplikacije koje je potrebno instalirati na PC-ju, odnosno PlayStationu 3. U prvom slučaju reč je o tzv. Streamer Server alatu čije je zadatak da „usisa” informacije o akcijama korisnika, progura ih do pokrenute aplikacije, potom izvrši transkodovanje zabeleženog materijala i preda ga na korišćenje konzoli. S druge strane žice nalazi se plejer (Streamer Linux Player) koji pored očigledne ima i funkciju beleženja akcija korisnika i njihovog slanja ka PC-ju.

Postavljanje sistema u rad počinje od instalacije Linuxa na konzoli. Autori kažu da će poslužiti bilo koja distribucija, ali da se preporučuje korišćenje Ubuntua (SK 12/2007) ili Yellow Dog Linuxa (SK 5/2007) – i to baš tim redom (mi smo koristili Ubuntu). Potom sledi bezbolna registracija naloga na sajtu projekta i preuzimanje server (PC) i klijent (PS3) aplikacije koje je potrebno instalirati i konfigurisati za dalji rad. U prvom slučaju, postupak je jednostavan i ne zahteva posebno pametovanje – od vas će se tražiti da upišete prethodno odabrani username i password za pristup sajtu, ali i da definišete šifru koja će služiti za autorizaciju igara. Sve ostalo je automatizovano.

PlayStation 3 deo instalacije može da bude čupav, pogotovu ako niste vični radu pod Linuxom. Otvorite Terminal i uz pomoć komande cd izvršite navigaciju do lokacije u kojoj je smeštena instalaciona datoteka. Otkucajte sudo sh ./smg-installer.sh i sačekajte da se instalacija završi. Nakon toga, komandom smg-protocol-setup izvršite asocijaciju fajlova sa plejerom i sa liste ponuđenih opcija izaberite GNOME okruženje. Autori preporučuju njegovo korišćenje, ali napominju da bi stvar trebalo da radi i iz KDE-a (XFCE se ne pominje kao mogućnost). Inače, mi smo u potpunosti ignorisali savet autora za instalacijom firewalla (firestartera), jer nam je program i bez njegovog prisustva funkcionisao savršeno. Ukoliko to baš želite, kucanjem naredbe apt-get install firestarter „vatreni zid” zavrteće se sa hard diska konzole.

Nakon što je instalacija server i klijent aplikacije završena, konačno se može pristupiti konfigurisanju i dodavanju igara na listu. Postupak se obavlja sa sajta projekta, a da bi strimovanje radilo u svakom momentu morate imati aktivnu internet konekciju. Klikom na ikonicu Add Game otvara se jednostavna forma u koju je potrebno upisati ime igre i navesti putanju do odgovarajućeg izvršnog fajla. Nakon klika na dugme Add game to Streamer mora se obaviti tzv. autorizacija igre, dok se podešavanje radnih parametara obavlja iz sekcije Your Games (za svaku igru pojedinačno) ili odeljka Settings (globalno podešavanje). Pored radne rezolucije, može se podesiti širina audio/video strima, što direktno utiče na količinu informacija koja će se putem mreže razmenjivati između servera i klijenta.

Konačno, startovanje igara obavlja se sa konzole, tako što se iz sekcije Your Games odabere željeni naslov i klikne na ikonicu Stream Game at Home. Akcija proizvodi pokretanje igre na PC-ju i inicijalizaciju Streamer Linux Playera iz kojeg se sadržaju može pristupati putem konzole.

Na sajtu programa može se naći detaljan spisak podržanih igara. Izdvojićemo samo neke: Call of Duty 4, BioShock, Doom 3, FarCry, FIFA 08, Lost Planet: Extreme Condition, PES 2008, Supreme Commadner, World in Conflict... To, naravno, ne znači da program nije u stanju da pokrene još neku koja sa na njemu ne nalazi, pa slobodno možete eksperimentisati. Nama je pošlo za rukom da pokrenemo brojna PD ostvarenja, ali čak i toliko hvaljeni Crysis. Po startovanju „emulacije”, korisnik može da odabere da li će se sadržaj prikazivati u okviru prozora ili preko celog ekrana, a činjenica da se tokom igranja koristi uobičajena kombinacija tastature i miša totalno će vas zbuniti (prijatno, podrazumeva se). Ipak, ništa od gore rečenog neće značiti puno dok ne vidite kako se stvari odvijaju u praksi.

Generalno, možemo reći da smo veoma zadovoljni onime što StreamMyGame nudi. Igre rade gotovo savršeno! World in Conflict fluidno šteka, čak i kad naokolo pršte eksplozije a ekran vrvi od neprijateljskih jedinica. Slična je situacija i sa Crysisom – bez problema možete trčkarati uokolo i puškarati se sa vojnicima koji žele da vas zadrže ispred zadnje linije odbrane. Doduše, u slučaju Crytekovog čeda povremeno smo znali da iskusimo sitnija usporenja, naročito nakon naglih pokreta, ali s obzirom na sve to, glitch je zanemarljiv. Treba napomenuti da smo testiranje izvršili u klasičnom stomegabitnom LAN okruženju, te da smo u podešavanjima izabrali maksimalnu širinu video strima.

Ono što bi čistunce moglo da zabrine jeste kvalitet samog prikaza. S obzirom na to da se radi o reprodukovanju snimljenog materijala, „gurnutog” kroz bajtoput ograničene propusne moći, prikaz gubi na oštrini i delom ostaje bez specijalnih efekata (ništa strašno). Stanje bi najlakše moglo da se uporedi sa gledanjem DivX kopije DVD filma – nije loše, ali nije ni identično originalu. Jedan od krivaca za tako nešto je i niska rezolucija snimka (vidi okvir „Članarina”) i strašno nam je žao što nismo bili u prilici da program isprobamo u punom sjaju.

Strimovanje sadržaja ka PlayStationu 3 nije jedina stvar koja se može obaviti pomoću StreamMyGamea. Naime, dešavanja na ekranu za vreme trajanja kompletne igračke sesije mogu se snimiti na hard disk i kasnije podeliti sa zainteresovanima. Materijal se beleži u obliku MP4 datoteke (sa zvukom), a pre početka procesa može se odrediti i rezolucija snimka. Zanimljivo je da se, ukoliko posedujete web kameru, prikaz može obogatiti i vašim „animiranim portretom”. Snimanje materijala dozvoljeno je, zasad, isključivo sa mašine na kojoj je igra instalirana.

Lepo je konstatovati kako autorski tim ambiciozno gleda na budućnost, pa razvoj projekta nije podredio samo radu sa igrama. Od verzije programa 1.0.1.90 strimovanje je moguće i sa mnogim često korišćenim aplikacijama. Tako se bez problema sa „trojke” može pozvati Word, Excel (ili bilo koji drugi član paketa Office), Notepad, WordPad, CreativeSuite 3, MySQL, Windows Media Center, Adobe Photoshop... Do momenta kada vi ovo budete čitali lista će biti znatno duža i popunjenija zvučnim naslovima. Inače, performanse prilikom rada nešto su lošije nego u slučaju igara. Komande se izvršavaju sa vidljivim lagom, što ne smeta toliko, ali navodi na razmišljanje zašto je to tako kad je kroz žicu potrebno progurati mnogo manje informacija nego u slučaju igara. Pretpostavljamo da se problem (ako ga tako uopšte možemo nazvati) krije u neoptimizovanosti algoritma zaduženog za ovaj deo i činjenici da je 1.0.1.90 tek prva verzija programa koja nudi ovako nešto. I pored svega, ovaj tekst uspešno je završen u strimovanom Wordu, a iznenadilo nas je koliko je čitljivost slova na ekranu bila dobra uprkos niskoj ulaznoj rezoluciji.

Projekat StreamMyGame predstavlja revoluciju iz više razloga i na više polja. Pre svega, na ovaj način korisnici mogu da pristupe sadržaju za „Prozore” na sistemima koji nisu „pogonjeni” Windowsom i to sa udaljenih lokacija. Ono što će proizvođače softvera (ali i hardvera) više zanimati jeste mogućnost da se korisnicima željeni sadržaj ponudi bez imperativa prilagođavanja komponenata radnim uslovima. Na ovaj način bukvalno možete iznajmiti neku aplikaciju/igru i obaviti posao koji imate, a da pri tom ne morate razmišljati o hardverskoj zahtevnosti i nekompatibilnim platformama. Ceo posao obavljaće udaljeni serveri kompanija koji će zainteresovanima pružati uslugu hostovanja materijala. Naravno, projekat je još na staklenim nogama, ali ako se razvoj bude nastavio ovim tempom, u vrlo bliskoj budućnosti možemo očekivati pravu lavinu sadržaja zasnovanih na StreamMyGame talasu. Naravno, bićemo tu da je propratimo...

Vladimir PISODOROV