Mount system command

Čemu služi i kako se koristi komanda mount

U novogodišnjem broju pažnju smo posvetili cron sistemu za organizaciju vremenskih događaja, čime smo označili početak predstavljanja praktične upotrebe sistemskih alata na platformi GNU/Linux. Dakle, ono „crno” što se zove terminal nije babaroga, što ćemo pokazati i ovoga puta, predstavljanjem komande mount koja je deo paketa alata util-linux-ng.

Bilo da se radi o fizički organizovanim particijama na tvrdom disku, optičkim medijima, vernim kopijama spakovanim u ISO datoteke ili običnim direktorijumima na disku, da bi se na GNU/Linux sistemu moglo pristupiti takvim resursima, potrebno ih je prvo montirati. Iako zvuči zanimljivo, ovo nema veze sa „spremanjem za izlazak u grad”, već sa ukazivanjem sistemu koji resurs sadrži koju vrstu podataka i gde će i sa kojim karakteristikama biti predstavljen u dostupnom fajl sistemu (SK 8/2006).

Fstab pod lupom

Kada je sistemski nivo montiranja u pitanju, značajne su dve datoteke: /etc/fstab i /etc/mtab. Datoteka /etc/fstab sadrži podatke na osnovu kojih kernel zna koju particiju gde treba da montira i sa kojim parametrima. Jedna linija datoteke /etc/fstab sastavljena je iz šest polja razdvojenih tabulatorom ili razmakom:

/dev/sda1 / ext3 defaults 1 1

Prvo polje označava fizičku lokaciju particije. Može da bude predstavljeno standardnim adresiranjem (npr. /dev/sda1, /dev/hdb6) ili, ukoliko je postavljen naziv particije u parametar LABEL (programima e2label i tune2fs), upisivanjem „LABEL=naziv_particije” (npr. „LABEL=root”).

Drugo polje predstavlja postojeći direktorijum u koji će se montirati particija (tzv. tačka montiranja – eng. mount point). Nakon montiranja particije, ulaskom u ovaj direktorijum može se pregledati njen sadržaj.

Na trećem mestu je oznaka fajl sistema particije koja se montira. Za GNU/Linux particije to može da bude ext2, ext3, reiserfs, jfs, xfs. Ako je reč o Windows particiji, u zavisnosti od sistema ovde se stavlja vfat za FAT32, odnosno ntfs. Za optičke medije (CD/DVD) koristi se fajlsistem iso9660, dok se particije za virtuelnu memoriju (swap) obeležavaju sa swap.

Četvrto polje sadrži opcije pod kojima će particija biti montirana i predstavlja najzanimljiviji deo za napredne korisnike. Podrazumevana vrednost ovog polja je defaults, što označava skup parametara rw (čitanje i pisanje), suid (dozvoljava upotrebu suid bitova), dev (dozvoljava montiranje particije), exec (omogućava izvršni bit za binarne datoteke), auto (omogućava automatsko montiranje particije pri pokretanju sistema), nouser (samo superuser može da montira particiju) i async (svaka akcija na particiji obavlja se asinhrono).

Peto polje definiše učestalost pravljenja rezervne kopije particije programom dump i najčešće ima vrednost „0” za nesistemske particije, optičke uređaje i mrežne fajlsisteme (ne pravi se rezervna kopija), s tim što može imati i vrednost „1” (svaki dan, npr. za sistemske particije), „2” (svaki drugi dan) i dalje.

Na šestom mestu nalazi se naznaka redosleda provere particije programom fsck pri pokretanju sistema. Normalnom upotrebom računara na svakih trideset uključivanja računara pojavljuje se obaveštenje da će particije montirane 30 puta biti proverene programom fsck (kada se rad prekine neregularnim putem – nestanak struje, hardverski reset – fsck provera se pokreće i pre tridesetog pokretanja, odmah nakon greške). Particija koja sadrži sistem u ovom polju /etc/fstab datoteke treba da ima vrednost „1”, čime se određuje da ona prva bude proverena, što osigurava stabilnost sistema. Za optičke uređaje i mrežne fajlsisteme ovde treba da stoji „0”, što znači da se oni nikada ne proveravaju. Ova opcija uzima vrednost od 0 do 9.

Datoteka /etc/mtab sadrži spisak svih montiranih particija sa parametrima montiranja. Kada se komanda mount izvrši bez parametara, zapravo se na STDOUT štampa sadržaj ove datoteke.

Montiranje u praksi

Savremene distrubucije GNU/Linux sistema omogućavaju automatsko montiranje particija na diskovima prilikom pokretanja sistema (ako je omogućeno automatsko montiranje u datoteci /etc/fstab), optičkih diskova, fleš memorija, digitalnih aparata kao Mass Storage uređaja i slično. Takođe, montiranje se u većini slučajeva može obaviti preko raznih grafičkih alatki, ali ovoga puta predstavljamo tradicionalni način montiranja nestandardnih sadržaja.

Osnovna sintaksa komande mount je:

mount –t <fajlsistem> <uređaj> <direktorijum>

Ova se sintaksa koristi pri montiranju običnih *NIX particija, na primer:

mount –t ext3 /dev/sdb3 /media/slackware

Sintaksa sa dodatkom opcija izgleda ovako:

mount -t <fajlsistem> -o <opcije> <uređaj> <direktorijum>

Ona se koristi za montiranje Windows particija, ISO i drugih formata slika diskova (npr. NRG, IMG i sl.) ili postojećih direktorijuma.

# mount –t ntfs /dev/hda1 /mnt/ntfs

# mount –t iso9660 –o loop /arhiva/slax6rc6.iso /media/slax

# mount –o bind /arhiva/igre /home/ftp/igre

Demontiranje montiranog

Pošto je neki uređaj montiran (CD/DVD medijum, fleš disk, memorijska kartica i dr.), pre nego što se uređaj „otkači” sa kompjutera, treba ga demontirati. Prostije rečeno, kernelu treba staviti do znanja da želimo da isključimo uređaj koji je do tada bio celina našeg kompjutera, a o toj nameri kernel treba da obavesti sve ostale komponente kompjutera koje imaju potrebu da koriste taj uređaj.

Ovaj proces suprotan je montiranju i obavlja se mnogo jednostavnije od njega. Dovoljno je pokrenuti komandu

umount <uređaj ili tačka montiranja>

i uređaj će biti demontiran. Na primer,

umount /media/flash

demontiraće USB fleš montiran u direktorijum /media/flash, nakon čega uređaj bezbedno može fizički da se odvoji od kompjutera. Prilikom rada sa optičkim uređajima demontiranje je automatizovano kada se koristi komanda eject za izbacivanje diska.

• • •

U kratkim crtama izneti su osnovni pojmovi koji se tiču komande mount. Kao i obično, cilj nam je da čitaoce uvedemo u zanimljivu temu koju po svojoj želji dalje mogu da istražuju sami. Počnite od man mount, a ni stari drugar Google neće vas ostaviti ravnodušnim (iako će vam oduzeti mnogo slobodnog vremena).

Aleksandar UROŠEVIĆ