Veridba koja trese Internet

Scenario „dva loša ubiše Miloša” na pomolu?

Iako Yahoo! i Microsoft već godinama pokušavaju da se približe Googleu u veoma profitabilnom poslu internet reklamiranja, dosadašnji napori nisu urodili plodom, a Google iz godine u godinu odmiče sve dalje od konkurenata. Za Microsoft se može reći da mu oblast internet oglašavanja ne predstavlja oblast od životnog značaja, dok se Yahoo nalazi pod konstantnim pritiskom svojih deoničara da poveća zaradu, a samim tim i vrednost deonica.

Dve kompanije počele su da preispituju ideju o saradnji krajem 2006. godine, kada su razmatrale različite načine udruživanja snaga u cilju postizanja veće konkurentnosti na polju onlajn oglašavanja. Razne ponude bile su na stolu, od strateškog partnerstva pa do Microsoftovog preuzmanja Yahooa, ali ništa od toga u prvom pokušaju nije urodilo plodom. Posle kraćeg zatišja, Yahoo! je, pod pritiskom deoničara, u februaru 2007. godine Microsoftu predložio spajanje dveju kompanija, tačnije preuzimanje Yahooa. U tom trenutku u Yahoou je bila u toku velika reorganizacija, a nova platforma za oglašavanje, poznata kao Project Panama, trebalo je da podigne vrednost Yahooa na tržištu i ova kompanija smatrala je da će se najbolje „udati” upravo tada. Međutim, Microsoft je ostavio Yahoo da se krčka na tihoj vatri skoro godinu dana, da bi sa svojom ponudom izašao tek krajem januara 2008. godine. U svojoj ponudi odboru direktora Yahooa Microsoft kao jedinu opciju nudi preuzimanje, ne propuštajući priliku da napomene da pokušaji Yahooa od pre godinu dana nisu doneli ništa od očekivanog podizanja vrednosti kompanije. Microsoft nije slučajno izabrao kraj januara ove godine za svoju ponudu – u tom trenutku deonice Yahooa imale su najnižu vrednost tokom 52 nedelje, svega 18,58 dolara. Poređenja radi, maksimalna vrednost deonica u posmatranom periodu bila je 34,08 dolara, što nam jasno govori o tome šta je zapravo Microsoft čekao da bi izneo ponudu. Microsoft po deonici nudi 31 dolar, uz napomenu da je to 62% više od cene deonica na berzi u trenutku predložene pogodbe. Pored ponude za isplaćivanje deoničara u kešu, Microsoft im nudi i svoje deonice, a ukupna suma na koju je procenjen Yahoo, a koja se može sračunati na osnovu ponude, jeste 44,6 milijardi dolara. Ako za trenutak ostavimo finansije po strani, šta u svojoj ponudi Microsoft ističe kao prednosti spajanja dveju kompanija? Kao prvo, baze klijenata obe kompanije se spajaju, čime se po svojoj veličini približavaju Googleu. Takođe, kapaciteti za istraživanje i razvoj (R&D – Research & Development) bivaju znatno uvećani spajanjem kompanija i stvara se prilika za razmenu iskustava i usmeravanje kombinovanog iskustva ove dve kompanije na kreiranje mnogo boljih platformi za pretraživanje i oglašavanje, koje su trenutno najslabije tačke obe firme. Operativni troškovi dveju kompanije mogli bi da budu znatno redukovani kombinovanjem dveju zasebnih infrastruktura u jednu i eliminisanjem dupliranih delova. Na kraju, sami korisnici usluga dveju kompanija na jednom mestu dobili bi najbolje iz dva sveta.

Od trenutka dobijanja ponude, rukovodstvo Yahooa imalo je veoma učestala zasedanja, da bi u trenutku pisanja ovog teksta postojale nezvanične informacije da će ponuda biti odbijena (to se i desilo, ali je čitava stvar daleko od završenog, prim. ur.). Najveće protivljenje braku dveju kompanija dolazi iz tehničkog sektora Yahooa, koji naginje saradnji sa najvećim konkurentom, Googleom. Naime, postoji ideja da Yahoo počne da koristi Googleovu platformu za oglašavanje, pa čak i za pretragu Weba, čime bi se istog trenutka postigli pozitivni finansijski efekti. Međutim, analitičari upozoravaju da bi ovakav pristup, iako bi brzo doveo do povećanja profita, na duge staze doveo Yahoo u nevolju, a probleme u vezi s monopolskim položajem da i ne pominjemo. U svakom slučaju, analitičari se slažu u tome da brak sa Googleom, iako rizična i malo verovatna mogućnost, Yahoou može poslužiti kao odlična pretnja za Microsoft. Ustaljeno je mišljenje da je spajanje sa Microsoftom najverovatnija budućnost Yahooa, ali da će pregovori ići u smeru postizanja cene od oko 40 dolara po akciji, čime bi se izborilo dodatnih 12 milijardi dolara za Yahoo.

Iz svog ugla, Google se oglasio preko svog zvaničnog bloga kao veliki protivnik spajanja Yahooa sa Microsoftom, navodeći opasnost od Microsoftovog korišćenja monopolskog položaja na sličan način na koji je to učinio sa Internet Explorerom, uz napomenu da bi čitava priča ugrozila otvorenost i inovativnost Interneta. I dok pišem ove stupce, peti amandman mi odzvanja u glavi, američka zastava se vijori udno monitora, a od tuge i brige dolar hoće da mi iskoči iz džepa. Ode sloboda, ode ravnopravnost, kapitalizam opet pobeđuje...

Dejan STEFANOVIĆ