Aktuelno

Mnogo buke oko nekadašnjih deset TV kanala

Veliko je pitanje šta će se desiti Americi sa radiofrekventnim opsegom na 700 MHz kada u februaru 2009. godine bude prestala da važi dugogodišnja licenca dodeljena različitim televizijskim stanicama? Iako je način buduće upotrebe ovog resursa još nedefinisan, njegovo rešenje čekaćemo još neko vreme, ipak se ovih dana rešava sudbina ovog frekventnog opsega, ili bolje reći njegovog budućeg vlasnika.

Krajem januara i početkom februara, bila je u toku anonimna online aukcija za UHF kanale od 60 do 69, a prema nezvaničnim informacijama, u igri su između ostalih, i najveće internet i mobilne kompanije (Microsoft, Google, Verizon itd.). Američka administracija očekuje da će prodaja ovog opsega upumpati u državnu kasu najmanje 10 milijardi dolara, a prema spremnosti velikih kompanija da se domognu prava nad njim i isplate navedenu sumu, može se očekivati da će opseg na 700 MHz biti pogodno tle za nove tehnologije i servise. Od kompanije ili konzorcijuma koji se bude domogao prava nad opsegom zavisi i njegova buduća upotreba. U slučaju da to bude kompanija Google, spekuliše se da bi njeno pravo nad opsegom moglo rezultirati nekom vrstom nacionalne mreže za širokopojasni pristup internetu, mada stručnjaci naglašavaju da ovaj opseg u kombinaciji sa postojećom tehnologijom ne može da obezbedi dovoljnu propusnost, uprkos tome što je njegova glavna prednost u mogućnosti pokrivanja većeg područja sa manje predajnika ili baznih stanica.

Spekulacije idu i u smeru da u slučaju da se opsega domognu provajderi mobilne telefonije, on može ostati neiskorišćen, jer bi ove kompanije mogle želeti da na ovaj način eliminišu potencijalnu konkurenciju u oblasti mobilne telefonije, pošto ovaj opseg može biti upotrebljen i u te svrhe, donoseći bolju pokrivenost od postojećih mreža mobilne telefonije.

Biće „nešto”

Velike kompanije u SAD veoma su uzbuđene oko ove aukcije za ponuđeni opseg na 700 MHz, zato što je to poslednji pogodan i slobodan opseg za mobilne komunikacije u narednim decenijama. On se nalazi znatno ispod opsega od 800 do 850 MHz i opsega na 1900 MHz, koji su već iskorišćeni za mobilne komunikacije u SAD. Kao što smo pomenuli, opseg na 700 MHz nudi prednosti u vidu bolje propagacije (veće pokrivenosti signalom) jer lakše prodire kroz prepreke kao što su zgrade i prirodni objekti. Recimo, ovo može voditi manjem broju baznih stanica mobilne telefonije, što naravno vodi smanjenim troškovima i zadovoljnijim korisnicima. Prema nekim proračunima, kada bi se formirala nova mreže mobilne telefonije na ovom opsegu, a koja bi pokrivala teritoriju SAD, ona bi bila pet milijardi dolara jeftinija. Sve ovo nesumnjivo predstavlja veliki izazov za mnoge kompanije, ali i razlog paničnog straha kod onih koji već pružaju sličnu uslugu na manje podesnom opsegu.

Međutim, ono što je dobro za prenos glasa nije uvek najpodesnije za prenos podataka. Niže frekvencije prostiru se dalje, ali zato prenose manje podataka, tj. imaju manju spektralnu efikasnost. Ovo se može videti u načinu na koji mobilni operateri planiraju i izvode mrežu za prenos podataka. Ona se u po svojoj arhitekturi mnogo razlikuje od mreže za prenos glasa. Optimalno organizovane mreže za prenos podataka, kao što su EVDO ili HSDPA, zahtevaju bazne stanice sa manjom pokrivenošću i nižom snagom emitovanja, sve radi izbegavanja smetnji i povećanja ukupnog protoka. Čak i najbolje organizovane ćelije imaju ograničenu upotrebnu vrednost, pa je sasvim jasno da bi ista usluga na 700 MHz bila još manje efikasna, posebno u gusto naseljenim mestima. Ovo nas ostavlja bez odgovora na pitanje o zainteresovanosti za ovaj opseg kompanije Google, za koju znamo da se ne bavi mobilnim komunikacijama, već pre svega uslugama baziranim na Internetu i prenosu podataka.

Najlogičniji odgovor kreće se u smeru da bi Google mogao da zameni pravo nad spektrom na 700 MHz, ako ga osvoji, za pravo na upotrebu 2,5 GHz WiMAX-a, koji je neuporedivo podesniji za prenos podataka. Mnogi stručnjaci očekuju nepredvidive zaokrete u konačnom načinu upotrebe ovog opsega, navodeći da tehnika komunikacija i prenosa podataka ubrzano napreduje, ostavljajući mogućnost da neposredna budućnost donese rešenje koje će eliminisati pomenuto ograničenje u prenosu podataka. Razmišljanja čak uzimaju i pravac da velike kompanije kao Google već imaju takva rešenja na vidiku, pa to objašnjava njihovu zainteresovanost. U svakom slučaju, ovaj opseg će inicirati nove tehnologije, koje će samo obogatiti ponudu mobilnih komunikacija i prenosa podataka. Doduše, zasad samo u SAD, ali možda će se vremenom nešto reflektovati i na nas ostale.

Mirko PERAK