Uglavnom dobre vesti

Firefox, open-source browser koji trenutno predstavlja najjaču konkurenciju Internet Exploreru, u svakoj novoj verziji donosi unapređenja koja mu omogućavaju da popravi svoju poziciju na tržištu i proširi bazu aktuelnih korisnika. Trenutno, oči znatiželjnika uprte su u razvoj treće verzije – od sredine decembra minule godine na raspolaganju je beta dva verzija poznata pod kodnim imenom Gran Paradiso.

Proces instalacije programa potpuno je isti kao i kod prethodnih verzija. Ukoliko ste već imali instaliranu stariju verziju Firefoxa, koja je uz to imala i određene ekstenzije, doživećete neprijatno iznenađenje. Naime, format ekstenzija koji donosi Firefox 3 nije kompatibilan sa prethodnim verzijama, tako da ćete morati da sačekate da one budu prilagođene novom okruženju. Ipak, novi format donosi brojna unapređenja, među kojima su poboljšanje bezbednosti (između ostalog, ekstenzije se mogu instalirati samo sa sigurnih servera, korišćenjem protokola https), poboljšane performanse koje delom dolaze i od nove platforme Gecko 1.9 koja je u osnovi Firefoxa 3, unapređenu lokalizaciju i nove API-je.

Kao što rekosmo, Firefox 3 bazira se na platformi za rendering (prikaz stranice) Gecko 1.9. Platforma je, u odnosu na prethodnu verziju, pretrpela velike promene – za približno dve i po godine razvoja promenjeno je oko dva miliona linija programa i rešeno oko 11.000 problema. Nova verzija donosi povećanu stabilnost i brzinu a i, što je možda još bitnije, efikasnije korišćenje memorije. U verziji dva ovog programa imali smo prilike da vidimo browser koji bukvalno jede memoriju. To je, između ostalog, bila i posledica mnogobrojnih „curenja” memorije (memory leak), od kojih je više od 300 ispravljeno u novoj verziji. Naš test pokazao je da priče o brzini i potrošnji memorije u odnosu na prethodnu verziju nisu puka samoreklama – browser zaista radi primetno brže od starije verzije, pri čemu podaci o potrošnji memorije u task menadžeru pokazuju daleko manje vrednosti nego ranije. Kao impresivna demonstracija brzine i glatkoće rada može da posluži opcija zumiranja stranice: pritiskom na tastere ’Ctrl‘ i ’+’ i ’Ctrl’ i ’–’ neće se uvećavati/smanjivati samo tekst na stranici, već celokupan sadržaj! Zumiranje se odvija brzo i glatko, i podseća nas na ono što smo dosad viđali samo u programima tipa Adobe Acrobat Reader.

Jedan od elemenata Firefoxa koji je pretrpeo najočiglednije promene jeste adresna linija. Gledano sleva nadesno, prva promena je u ikonici sajta (favicon). Klikom na nju dobijamo bezbednosne informacije o sajtu, uz mogućnost da za svaki sajt podesimo i određene parametre pristupa (prikaz slika, instaliranje ekstenzija...). Adresna linija omogućava detaljnije pretraživanje – dok kucate, pored URL-a se pretražuju i naslovi stranica i tagovi koji se mogu dodeliti svakoj stranici prilikom njenog dodavanja u bukmarke. Na ovaj način olakšano je ponovno unošenje stranica koje ste već posećivali, pri čemu ne morate da znate adresu. Iako lepa mogućnost, malo konfigurabilnosti ne bi škodilo: zasad se prilikom pretrage traže egzaktna poklapanja, a bilo bi lepo da je moguće raditi i pretragu tipa logičko „ili”. Uz desnu ivice adresne linije nalazi se zvezdica pomoću koje je trenutnu adresu moguće označiti kao omiljenu, dodati je u bukmarke i „prišiti” joj tagove. Odmah uz zvezdicu je i simbol feeda koji nas direktno vodi na feed sajta – ukoliko on postoji.

Prvobitno planirana za Firefox 2, tehnologija kreiranja i pretrage bukmarka i istorije Places konačno je zaživela u Firefoxu 3. Ova tehnologija omogućava korisnicima da uz pamćenje što manje detalja o stranici koju su prethodno posećivali (istorija) ili stavili među brojne bukmarke, brzo dođu do nje – pretragom na osnovu nekog od zapamćenih detalja, kao što je to prethodno objašnjeno kod adresne linije. Kod bukmarka, Firefox automatski kreira i kategoriju najčešće posećivanih sajtova, istoriju skorije kreiranih bukmarka i tagova – omogućavajući tako da se brzo dođe do bukmarka koji se traži. Takođe, za pamćenje istorije surfovanja i bukmarka sada se koristi sqlite baza, koja browseru i ekstenzijama pruža mnogo efikasniji pristup ovoj vrsti podataka.

Pored krupnih izmena, Firefox 3 donosi i niz sitnica koje život znače, a čiji je nedostatak u prethodnim verzijama znao da živcira. Tako je sada moguće nastavljati preuzimanje fajlova, otvarati foldere u kojima su oni snimljeni, tu je i bolja integracija sa antivirusnim programima, mogućnost korićenja web maila kao osnovnog sistemskog mail klijenta. Opcija Find se otvara selektovanjem teksta, moguća je višestruka selekcija, unapređena je navigacija tabovima... Spisak noviteta zaista je predugačak za ovaj tekst, ali za mnoge od nas radi se baš o onim detaljima koji su nedostajali.

Naravno, beta verzija neumitno sadrži i izvesne bagove i nedorađenosti. Novi Firefox ima problema sa pojedinim stranicama, pre svega onih naoružanih AJAX-om kao što su Yahoo mail (klasična verzija radi) i Windows Live Mail. Međutim, potencijali ove verzije browsera znatno nadmašuju sve nedostatke – ukoliko vam ne smeta nekolicina bagova i ne koristite ekstenzije, već sada možete preći na Firefox 3.

Dejan STEFANOVIĆ