.rs

Uskoro registracija .rs domena • Telekom vs SBB • MTS 3G ruter

Pripremne radnje za početak funkcionisanja .rs domena privode se kraju. Nakon javne rasprave o dokumentima za registraciju domena .rs, tokom koje je dobijeno više od 600 sugestija, dokumenta su modifikovana i data na usvajanje (www.rnids.rs/?file=00032.html&list=6). Na drugoj vanrednoj sednici Skupštine RNIDS, održanoj 26. oktobra, dokumenta su i usvojena.

Tom prilikom je usvojeno i protokolarno pismo koje će se razmeniti sa ICANN-om; formalnost je obavljena samo nekoliko dana kasnije (www.icann.org/cctlds/rs/rs-icann-letters-29oct07.pdf). Tim povodom ICANN je izdao i zvanično saopštenje (www.icann.org/announcements/announcement-3-29oct07.htm).

Ovim koracima završena je formalna procedura pripreme za početak stvarnog funkcionisanja domena .rs. Sledeći korak preduzet je 16. novembra, kada je upućen prvi poziv pravnim licima sa sedištem u Srbiji za sticanje statusa „ovlašćenih registara” .rs domena (www.rnids.rs/include/00003.html). Prema planu, već početkom decembra dobićemo prve ovlašćene registre koji će tokom nekoliko narednih nedelja testirati automatski sistem za registraciju domena i, prema očekivanju, pred kraj godine ili početkom 2008. počeće registracija prvih domena prema ranije utvrđenom planu (prvo državne institucije i vlasnici sadašnjih .yu domena, a kasnije svi zainteresovani).

Time bi nakon skoro godinu i po dana RNIDS izašao iz žiže interesovanja javnosti i nastavio da radi svoj posao u „pozadini”, bar što se tiče budućih korisnika .rs domena. Nove zvezde postaće ovlašćeni registri sa kojima će se poslovati u vezi s otvaranjem domena.

Naravno, u celoj priči nedostaje još jedna stvar: cenovnik. Upravni odbor RNIDS je 13. novembra doneo odluku o cenama (www.rnids.rs/include/data/docs0033.pdf) i na osnovu nje je napravljen cenovnik RNIDS (www.rnids.rs/include/00070.html) prema ovlašćenim registrima. U cenovniku je napravljena razlika prema tome da li želite da registrujete domen direktno pod .rs, što je i najskuplje – 1500 dinara za godinu dana bez PDV-a, pod co.rs, org.rs ili edu.rs – 500 dinara bez PDV-a, ili pod in.rs – što košta samo 300 dinara bez PDV-a. Pored pomenutih poddomena, postojaće i ac.rs za akademsku i naučno-istraživačku mrežu Srbije i gov.rs za državne organe.

Ove cene treba uzeti sa rezervom jer su u pitanju velikoprodajne cene prema ovlašćenim registrima. Svaki ovlašćeni registar samostalno će formirati cenu, pa se mogu očekivati više krajnje cene, ali su moguće i niže cene ukoliko neki ovlašćeni registar ponudi registraciju uz sopstvenu hosting uslugu. U svakom slučaju, tokom decembra biće poznati prvi ovlašćeni registri, a samim tim i cene domena.

.me

Kao i u Srbiji, u Crnoj Gori je na red došao konkurs za izbor ovlašćenih registara za domen .me. Dok je u Srbiji obavezno da ovlašćeni registar bude pravno lice registrovano u Srbiji, u Crnoj Gori je situacija sasvim drugačija. Vlada Crne Gore i Savjet za upravljanje „.me” domenom uputili su 14. novembra javni poziv za izbor agenta registracije domena u okviru nacionalnog Internet domena Crne Gore. U njemu se preciziraju uslovi koje potencijalni agenti moraju da ispune. Minimalni uslovi su veoma visoki jer potencijalni agent mora da bude ICANN akreditovani registar sa najmanje pet miliona prodatih domena, najmanje pet godina iskustva u prodaji domena, da poseduje mrežu od najmanje deset hiljada prodajnih kanala koji pokrivaju tri različita svetska jezika, poseduje platformu za aukcijsku prodaju domena i platformu za prihvatanje plaćanja preko Interneta.

Ali to nije sve, potencijalni agent mora biti ICANN akreditovani globalni administrator baze podataka o registrovanim domenima sa jednim globalim i najmanje jednim nacionalnim domenom pod menadžmentom, najmanje pet godina iskustva u radu sa bazom registrovanih domena, najmanje tri miliona registrovanih domena u okviru domena kojim upravlja. Ko ovo sve ispuni, valjda će se snaći i sa preostala dva uslova: da ima sposobnost organizacije prodajne mreže na teritoriji Crne Gore na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Crnoj Gori i da ima sposobnost obezbeđenja tehničkog rešenja i plana koordinacije sa Tehničkim administratorom u Crnoj Gori.

Zbog toga ne čudi informacija da se za potencijalne agente interesuju najveće svetske kompanije poput Go Daddy Group, VeriSign i Demand Media jer manje kompanije, i pored volje da daju 10.000 evra za tendersku dokumentaciju, ne mogu da ispune tražene uslove. Zainteresovane kompanije već su našle svoje lokalne partnere i do sredine decembra znaće se ishod svih ponuda.

Po svemu sudeći, Crna Gora je rešila da dobro zaradi s obzirom na to da je nacionalni internet domen više nego zanimljiv za englesko fonetsko područje. Izgleda da njemu baš i neće pristajati pridev nacionalni.

Strategija poteza

Pominjani sukob Telekoma Srbija i (zasad) kablovskog operatera SBB ne jenjava. Nakon izjava u štampi o namerama ovih firmi da jedna drugoj u bliskoj budućnosti preotmu deo tržišta, bitka se prenela na sasvim drugi teren. Telekom Srbija i Microsoft podneli su žalbu RATEL-u protiv SBB-a. Razlog je postojanje servera „Elitehub” koji je dostupan samo korisnicima SBB-a, a preko kog se razmenjuje materijal zaštićen autorskim pravima poput filmova i muzike, ali i piratski softver uključujući i Microsoftova izdanja. Zanimljivo je da Microsoft nije ovu stvar pokrenuo preko BSA, koja je inače ovih dana aktivna na pronalaženju firmi koje uz prodate računare isporučuju nelegalni softver, već direktno RATEL-u. Telekom smatra da je on oštećen po pitanju nelojalne konkurencije, jer je korisnicima SBB-a dostupan piratski sadržaj, i da na taj način SBB zadržava svoje korisnike.

RATEL je izjavio da ne podržava kršenje autorskih prava i da provajderi moraju da posluju u skladu sa pravilnikom o Internetu. RATEL mora Telekomu Srbija i Microsoftu da odgovori u roku od 30 do 60 dana.

Međutim, ko je tu nadležan? Microsoft nije podneo tužbu protiv SBB-a iako je prema zakonu svaka razmena materijala zaštićenog autorskim pravima nelegalna. Da je podneo tužbu, nadležno bi bilo Specijalno tužilaštvo i sudsko Veće za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a u Microsoftu ističu da do svega ne bi ni došlo da je Skupština Srbije ratifikovala Sajber konvenciju, jer bi u tom slučaju posebni organi takve slučajeve procesuirali po službenoj dužnosti.

Situacija je vrlo zanimljiva s obzirom na to da su Telekom Srbija i Microsoft imali i jače oružje od žalbe podnete RATEL-u. Stoga se čini da je to samo deo bitke između Telekoma i SBB-a za imidž i korisnike, jer se na forumima već više od mesec dana šuška o tome da je SBB uspostavio optički link velikog kapaciteta ka inostranstvu i da je puštanje internet saobraćaja kroz njega stopirano. Razlog je svakako nepostojanje dozvole za tako nešto jer je za 26. novembar Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo zakazalo finale javne rasprave o Nacrtu Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja javnom telekomunikacionom operatoru za povezivanje sa telekomunikacionim operatorom druge države. Bez obzira na to koliko je istinito to što piše po forumima, očigledno je da se SBB veoma ozbiljno priprema za preotimanje Telekomovih korisnika čim se za to steknu zakonski uslovi.

Inače, RATEL je nedavno delimično odobrio povećanje cena usluga SBB-a na polju kablovske televizije za 16% (www.ratel.org.yu/editor_files/File/Odluka%20o%20promeni%20cena%20za%20SBB.pdf). Ovo je praktično prvi put da RATEL daje ovakvo odobrenje nekom operateru sa značajnim tržišnim udelom.

3G za biznis

MTS je tokom Cisco Expo i Telfora najavila i demonstrirala 3G ruter, uređaj kompanije Cisco koji će verovatno već sredinom decembra ponuditi svojim korisnicima po prihvatljivim cenama. Cilj je da se računari sa različitih lokacija i mobilni uređaji povežu u jedinstvenu računasku mrežu i Internet radi lakše korporativne komunikacije. Nezvanično saznajemo da će MTS verovatno povećati uplink protok sa sadašnjih 64 na 256 kbit/s kako bi servis sa 3G ruterima nesmetano funkcionisao. Da je u pitanju zaista napredna usluga, govori podatak da je u USA prvi ovakav managed servis zaživeo tek u maju ove godine, a da je MTS jedan od prvih operatera u Evropi koji nudi ovakvu uslugu. Nadamo se da ćemo u sledećem broju moći da objavimo detaljan test ovog uređaja i usluge.

Telenor je predstavio jedinstven paket za poslovne korisnike – Telenor konekt. Reč je o usluzi koja nudi dodatnu telefonsku liniju, povezivanje na Internet brzinom i do 35 puta većom od dial up konekcije i umrežavanje drugih uređaja u kancelariji putem kabla ili bežično (www.telenor.co.yu/?section=business&page=4203). Dakle reč je o usluzi delimično konkurentnoj pomenutoj usluzi MTS-a, bar sa tehničke strane. Biće zanimljivo testirati i ovaj uređaj i uporediti finansijsku stranu ponude.

Crnogorski Telekom je 31. oktobra dobio licencu za distribuciju radio i televizijskih programa do krajnjih korisnika posredstvom javne fiksne telekomunikacione mreže. Očekuje se da do kraja novembra komercijalno startuje servis nazvan Extra TV. Korisnici tog servisa moći će da, uz gledanje na desetine TV programa, koriste brojne napredne usluge (video na zahtev, pauziranje programa, snimanje emisija, informacije o berzi...).

Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić potpisala je dokument eSEE Agenda+ kojim se za period 2007. do 2012. godine precizira plan aktivnosti za razvoj informacionog društva (www.rzii.sr.gov.yu/?eSEE_Agenda).

Telekom Srbija je proširio ADSL kapacitete u Beogradu, Novom Sadu, Smederevskoj Palanci i Čačku. Ukupan broj korisnika ADSL usluge u Srbiji narastao je na više od sto hiljada, a broj korisnika provajdera SezamPro premašio je 32.000. Prema oceni ovog provajdera, broj korisnika bi bio 30% veći da su ADSL kapaciteti dostupni na svim centralama uključujući pojedine centrale u Beogradu (Bežanija, Bežanijska kosa, Čukarička padina i Mirijevo), jer je u Beogradu 45% svih ADSL korisnika. SezamPro smatra da je jedna od kočnica razvoja i cena internet linka, koja je oko sedam puta skuplja nego u okruženju, a cena ADSL usluge je uporediva sa okruženjem.

Centar za razvoj Interneta i RATEL su organizovali okrugli sto o plaćanju karticama preko Interneta sa veoma zanimljivom listom učesnika.

Hrvatski Mojblog kupio je 50% domaćeg bloga gDestinacija. Ovo je prva prodaja jednog domaćeg blog sajta. Ministarstvo za dijasporu Srbije otvara svoju zgradu u SecondLifeu.

Zbog hostovanja sadržaja sa maloletničkom fotografijom uhapšen je vlasnik sajta www.snimak.com ali je i sam sajt „uhapšen”.

Dušan DINGARAC