Shareware koncept prodaje softvera

Internet je omogućio bum shareware industrije

U našoj zemlji postoji mnogo kvalitetnih programera koji svoje znanje „prodaju” radeći za strane ili domaće IT kompanije. Mnogi od njih, ali i tzv. programeri amateri često prave programe za svoju dušu. Obično se tada radi o programima koji na neki način pokušavaju da olakšaju određeni posao. Uspešnija ostvarenja neki autori su pokušali da plasiraju na domaće ili strano tržište kako bi možda zaradili koji dinar (ili evro). Ovo je sasvim prihvatljiva ideja i nadamo se da će takvih pokušaja domaćih programera u budućnosti biti u mnogo većem broju. Shareware industrija je u svetu veoma razvijena i u njoj se obrće ogromna količina novca, pa zašto se nešto od toga ne bi slilo i u naše džepove? Međutim, nažalost, većina ovakvih domaćih pokušaja se završava upravo na tome. Domaći programeri (ali i neke firme koje se bave proizvodnjom softvera) smatraju da je dovoljno napraviti program i postaviti ga na neki od download sajtova pa da novac počne da pristiže sam od sebe. Dobro, neka količina novca se može zaraditi i na taj način, ali ako zaista želite da zaradite veću sumu novca prodajom shareware softvera, pisanje programa i njegovo publikovanje je tek jedan deo posla. Pravilne marketinške kampanje mogu da višestruko uvećaju priliv novca od prodaje shareware programa, pa svakako vredi obratiti pažnju i na ovaj (zapostavljeni) aspekt.

Koje teme ćemo obraditi?

Trenutna situacija je takva da se u Srbiji na prste mogu nabrojati „ozbiljni” proizvođači shareware softvera koji se mogu pohvaliti iole pristojnom zaradom od prodaje programa. A još je poraznija činjenica da gotovo niko ne vodi računa o shareware marketingu kao jednoj od najbitnijih stavki kada se radi o prodaji shareware softvera. Zato ćemo pokušati da vam u seriji tekstova predstavimo šta je sve potrebno uraditi da bi se maksimizovala prodaja shareware softvera. U ovom, uvodnom tekstu, pokušaćemo da objasnimo šta je to shareware koncept prodaje proizvoda na Internetu i kakve su njegove specifičnosti. U narednim tekstovima ukazaćemo vam na razlike između prodaje i marketinga klasičnim putem i pomoću shareware principa, predstavićemo vrste promocije programa koje su moguće (i poželjne) na Internetu, načine borbe protiv hakera i krekovanja programa, a ako već zapadnete u takvu situaciju, kako minimizovati štetu, kakva je sve infrastruktura potrebna za prodaju shareware softvera, kao i koji su načini za poboljšanje prodaje takvih shareware proizvoda.

Napominjemo da je za neko osetnije povećanje prodaje shareware programa potrebno uložiti dosta vremena i truda, ali da se mnogo toga može uraditi bez novca, ili sa veoma malim finansijskim ulaganjima. Stoga slobodno možemo da kažemo da će najviše koristi od informacija koje ćemo izneti u ovom i narednim tekstovima imati samostalni proizvođači shareware softvera. Dakle, počećemo od samog starta, odnosno od upoznavanja sa shareware konceptom.

Šta je shareware?

Shareware je marketinški metod za prodaju softvera i odnosi se na način distribucije i prodaje programa. Izraz „shareware” mogli bismo da protumačimo kao dozvolu za slobodnu distribuciju probnih (trial) verzija programa, bez obaveze za njihovim plaćanjem, što je uobičajeno kod klasične prodaje softvera i ostalih roba i usluga. Generalno, shareware softver se može besplatno preuzimati sa sajtova proizvođača i koristiti jedan određeni period vremena. Shareware je takođe poznat i kao sistem „try before buy” (probaj pre kupovine) , demoware ili trialware, ali su ti izrazi mnogo manje u upotrebi. Naglašavamo da, kao i kod klasične kupovine, i shareware sistem obavezuje korisnika programa da ga plati, samo što to ne mora da učini odmah, već mu se dozvoljava da neki određeni vremenski period koristi program besplatno.

Možemo da uočimo postojanje mnogih sličnosti između open source i shareware principa. Oni su slični po tome što dozvoljavaju preuzimanje i inicijalno korišćenje programa bez potrebe za plaćanjem. Zbog toga mnogi korisnici poistovećuju ove dve vrste programa, iako postoje jasne razlike. Najvažnija razlika je u tome što je kod open source programa njihovo korišćenje dozvoljeno u neograničenom periodu, dok se kod shareware programa zahteva plaćanje u nekom roku koji definiše proizvođač programa. Ipak, i kod open source programa često postoji opcija za uplatu određene sume novca na račun autora, ali se to svodi na dobrovoljnu bazu. Još jedna razlika je što kod shareware programa korisnici ne dobijaju izvorni kod programa i nije im dozvoljeno da ga menjaju po svom nahođenju, što je kod open source projekata uobičajena praksa.

Plaćanjem shareware programa (nakon čega se od autora obično dobija registracioni ključ), korisnik stiče pravo da koristi taj program bez ograničenja i da iskoristi sve njegove potencijale. Ograničenja kod neregistrovanih verzija mogu biti u broju startovanja programa, broju dana tokom kojih će program da radi nakon instalacije na sistemu, nedostatak dokumentacije itd.

Shareware koncept prodaje se uglavnom vezuje za operativni sistem Windows i, donekle, za Mac. Kod operativnih sistema zasnovanih na Unix platformi shareware programi gotovo i da ne postoje, a razlog je što su i sami ti operativni sistemi proizvodi open source zajednice i besplatni su za korišćenje. Kao dodatni razlog može se navesti i relativno ograničeno tržište u odnosu tržište programa za Windows, pa proizvođačima shareware softvera ne odgovara da troše svoje resurse u tom pravcu kada unapred znaju da ne mogu da naplate uloženi trud.

Korišćenjem shareware pristupa, prilikom distribucije programa proizvođač preskače standardne distributivne kanale i eliminiše potrebu za posrednikom (prodavcem). On se obraća direktno kupcima. Kao rezultat takvog načina prodaje, moguće je ostvariti nižu cenu proizvoda nego kod klasične prodaje. Na sniženje cene utiče i to što nije potrebno praviti „maloprodajno” pakovanje (za šta su potrebne kutije, mediji, odštampani omoti...), već se isporuka programa vrši direktnim preuzimanjem sa sajta proizvođača. Može se uočiti još jedna razlika u odnosu na klasičnu prodaju. Korisnici shareware programa se ohrabruju da slobodno dalje distribuiraju neregistrovanu verziju. Proizvođači se nadaju da će na taj način još neko od potencijalnih kupaca isprobati program i da će ga registrovati plaćanjem odgovarajuće cene (princip masovnosti).

Iako postoje kompleksni i skupi programi koji se distribuiraju po shareware principu, shareware koncept je idealan za „male” proizvođače jer ne zahteva ulaganje velikih finansijskih sredstava u promociju. Stoga su i najčešći proizvođači shareware programa male firme i pojedinci koji na ovaj način ostvaruju dopunski vid zarade. Ipak, postoje i veoma uspešne firme i pojedinci koji svoje poslovanje zasnivaju isključivo na proizvodnji shareware programa. Pomenućemo samo primer Kristijana Gislera, autora programa Total Commander koji se na mesečnoj bazi preuzima i po nekoliko miliona puta, a čija se mesečna zarada od prodaje tog programa meri desetinama hiljada dolara.

Shareware industrija danas beleži godišnji obrt od oko tri milijarde evra. Ukupan broj programa koji se distribuiraju po ovom principu meri se milionima, a svakodnevno se na različite specijalizovane sajtove prijavljuje po nekoliko hiljada novih shareware programa. Na primer, samo na najpoznatijem sajtu koji poseduje bazu shareware i besplatnih programa (www.download.com) svakodnevno se dodaje po nekoliko stotina shareware programa. Zato shareware princip mora da se uzme za ozbiljno i svako ko planira da uđe u te vode mora da ima spreman dugoročan plan razvoja programa i njegove promocije.

Proizvođači shareware proizvoda, međutim, često prave veliku grešku. Oni očekuju da njihov proizvod u kratkom periodu donese mnogo novca, ali takav ishod nije nimalo realan. Velike zarade zahtevaju mnogo truda, ali i dozu sreće da će korisnici bezrezervno prihvatiti novi proizvod. Mnogo realnija situacija je da će novac „kapati” na račun proizvođača. Sa druge strane dobra je stvar što shareware prodaja poseduje zakasnelo dejstvo; mesecima, pa čak i godinama nakon objavljivanja programa može se očekivati određena količina zarađenog novca, čak i u slučaju da su prekinuti svi poslovi u vezi sa njegovom promocijom. Zato smatramo da vredi uložiti vreme i trud u pripremu i realizaciju marketinških kampanja, naročito što zarade mogu da, za naše uslove, budu više nego pristojne.

Branislav BUBANJA